Економија

Локалне повишице у свађи са законом

Уредба о повећању зарада, у супротности са фискалним правилима, државну касу коштаће додатне три милијарде динара, упозорава Фискални савет

(Драган Стојановић)

Нов начин обрачуна зарада у општинама, градовима и покрајини довео је до драстичних разлика између плата запослених у републици и на локалу. Уредба којом је то омогућено, а чије се усвајање поклопило са објавом извештаја Државне ревизорске институције у коме се упозорава да је на плате потрошено пет милијарди динара више него што је планирано, није у складу са фискалним правилом и Законом о буџетском систему. Ово су најважнији закључци из извештаја Фискалног савета који је анализирао ефекте примене овог документа, усвојеног у Влади Србије дан уочи Нове године, на које је „Политика” већ указивала.

Предвиђено је различито повећање коефицијената за запослене у покрајини и граду Београду, затим посебно у градовима и општинама. „Највеће повећање предвиђено је за запослене у органима територијалне аутономије и града Београда”, пише у извештају Фискалног савета. Чувари државне касе подсећају да се, по закону, плате усклађују са растом цена и половином раста бруто домаћег производа, и то се односи и на републику и на локал. Усвојена уредба, међутим, омогућава веће повећање плата у односу на раст предвиђен Законом о буџетском систему.

– У односу на претходну уредбу, према проценама Министарства финансија, просечно повећање плате на локалу износиће 41 одсто, наводи се у овом документу. Претходно важећа регулатива је, међутим, предвиђала знатно ниже плате запослених на локалу у односу на упоредиве зараде службеника на нивоу државе. У пракси је претходно важећа регулатива била нарушавана, што је констатовано и у извештају Државне ревизорске институције. Плате у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе су тако, мимо важећих прописа, увећаване до нивоа који је, у појединим случајевима, и превазишао одговарајуће плате осталих државних службеника – пише у извештају.

Новом уредбом дозвољено је да плате у граду Београду буду за око 17 веће у односу на исте послове службеника на нивоу државе, у органима осталих градова за око шест процената веће, а на нивоу општина за око седам одсто ниже у односу на државну управу.

Уредбом се, највећим делом, заправо само признаје постојеће стање на терену, констатују чланови Фискалног савета. У овој институцији сматрају да је потребно системско уређивање односа плата на различитим нивоима државе усвајањем одговарајућег закона. Коришћење уредби представља лошу праксу управљања јавним финансијама, додају.

– Последице могу бити повећање неравнотежа у нивоу плата на различитим нивоима власти, уз њихов раст који нарушава Закон о буџетском систему – упозорава се у извештају.

Будући да су и пре доношења нове уредбе исплаћиване веће плате од дозвољених, стварно повећање издатака за плате на локалу у 2012. години биће знатно мање од претходно поменутих 41 одсто и износиће око 2,9 милијарди динара, или око пет одсто. Предвиђено је да средства за ове намене буду обезбеђена из повећаних прихода локалне самоуправе од пореза на зараде, наводи се у извештају. Ипак, приликом усвајања пакета децентрализације којим ће локалне самоуправе добити 40 милијарди динара више него лане, надлежни су обећали да ће тај новац ићи искључиво за капитална улагања и инвестиције. На ту чињеницу упозорава и Фискални савет.

– Пошто ће плате запослених у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе бити веће од запослених у државним органима, Уредба би могла да доведе и до већих притисака да се повећају плате запослених на свим нивоима државе, чиме би се додатно угрозиле јавне финансије Србије – закључује се у извештају.

У Министарству финансија јуче нису имали никакав коментар на ову анализу, јер, како кажу, „не коментаришу ставове Фискалног савета”, као независне институције. Ни надлежни у граду Београду до закључења овог броја нису имали никакав коментар.

Подсећања ради, ревизори су уочили да је на зараде локалним самоуправама и у покрајини отишло око пет милијарди динара више него што је планирано. У пракси, кажу буџетски познаваоци, прописе је прекорачио добар део општинара. На то их је, по свој прилици, и нужда натерала. Јер закон о тим платама није мењан још од јуна 2006, али проблем је у томе што повишице нису биле у складу са прописима.

М. Авакумовић – А. Телесковић
објављено: 02.02.2012.

Последњи коментари

Sladjana Milošević | 01/02/2012 22:36

Tačno je da nije menjan zakon ali jesu osnovice, pa korektivni koeficijenti. Sada nisu promenili osnovice nego su "nazidali" sa dodatnim koeficijentom puta još 30%. Najveće povećanje zarada dobiće postavljena lica u opštinama i gradovima. Neka postavljena lica dobijaju skoro sto posto povećanje plate!!! I nemaju veće plate od onih na republičkom nivou.

наставник Шумадијски | 02/02/2012 09:10

Где сте да сте, да ми је да знам!?
И што не изађете са поређењем зарада чиновника и запослених на нивоима стручности!?

Dusko Duguusko | 02/02/2012 14:52

Kakva laž. Pa ljudi u opstinama i lokalnim samoupravama imaju znatno manje plate nego ljuddi koji rade na istim ili sličnim poslovima na nivou drzave ili u drzavnim organima, sramota je sto ova vlast klasificira radnike i sluzbenike na drzavne i sve ostale, čime se jasno narušava njen kredibilitet i krše odredbe zakona o diskriminaciji.