Zbog ra­znih na­me­ta dr­ža­ve i gra­da, ko­je pred­u­zet­ni­ci mo­ra­ju da pla­te, u Be­o­gra­du je, pre­ma po­da­ci­ma Uni­je po­slo­da­va­ca Sr­bi­je, u pro­te­klih go­di­nu da­na uga­še­no 42 od­sto ma­lih pred­u­ze­ća. Po bro­ju za­tvo­re­nih pred­u­ze­ća glav­ni grad Sr­bi­je pred­nja­či u od­no­su na osta­le evrop­ske pre­sto­ni­ce. U Sko­plju je u istom pe­ri­o­du ne­sta­lo 19,4, Bu­ku­re­štu 11,7, So­fi­ji 11, 5, Lju­blja­ni 9,5, Bu­dim­pe­šti osam, a u Am­ster­da­mu sa­mo 4, 5 od­sto.

Ve­li­ka op­te­re­će­nja, ko­ja se me­re mi­li­o­ni­ma di­na­ra go­di­šnje, pre­ma is­tra­ži­va­nju Uni­je po­slo­da­va­ca Sr­bi­je, glav­ni su raz­log ne­stan­ka ma­lih pred­u­ze­ća i pre­la­zak nji­ho­vih vla­sni­ka u si­vu zo­nu po­slo­va­nja.

– Na­še fir­me ima­ju ma­li obrt­ni ka­pi­tal. Pro­se­čan obrt fir­me u Sr­bi­ji, ra­ču­na­ju­ći ma­la, sred­nja i ve­li­ka pred­u­ze­ća, je­ste 5.100 evra. Pod pret­po­stav­kom da vla­snik pred­u­ze­ća ima pet rad­ni­ka i da iz­mi­ru­je sve oba­ve­ze pre­ma gra­du, dr­ža­vi i op­šti­ni – on u pro­se­ku ima 40 nov­ča­nih oba­ve­za me­seč­no. Pre­ci­zni­je, u pre­hram­be­noj in­du­stri­ji – 52, u ugo­sti­telj­stvu – 39, u tek­stil­noj in­du­stri­ji – 36. Ka­da se sve sa­be­re, u pr­vih go­di­nu da­na po­slo­va­nja taj po­čet­ni ka­pi­tal se is­to­pi – na­vo­di Dra­go­ljub Ra­jić iz Uni­je po­slo­da­va­ca Sr­bi­je.

Na pi­ta­nje ka­ko se ob­ja­šnja­va ve­li­ka raz­li­ka u bro­ju uga­še­nih pred­u­ze­ća u od­no­su na osta­le evrop­ske ze­mlje on ka­že da kod nas ne po­sto­ji ni­ka­kva sti­mu­la­tiv­na po­li­ti­ka. Za­ra­de se li­ne­ar­no opo­re­zu­ju po istim sto­pa­ma za ban­ka­re i sit­ne za­na­tli­je.

– U ve­ći­ni ze­ma­lja tek­stil­ci, ko­ji su ugro­že­ni kon­ku­ren­ci­jom iz Ki­ne, pla­ća­ju 50 od­sto ni­že do­pri­no­se. Isti je slu­čaj sa po­ljo­pri­vre­dom, u ko­joj su po­re­zi na za­ra­de ni­ži od 30 do 50 od­sto. Dok ame­rič­ki pri­vred­ni­ci, na pri­mer, po­či­nju da pla­ća­ju po­rez tek po­što obr­nu 180.000 do­la­ra – na­vo­di Ra­jić.

Po­što kod nas ni­šta od to­ga ne­ma, pre­ma po­da­ci­ma Uni­je po­slo­da­va­ca, si­va eko­no­mi­ja „po­je­de” oko 35 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da.

– U tek­stil­noj in­du­stri­ji je­dan pro­iz­vod se pro­da le­gal­no je­dan na cr­no, dok je u obla­sti uslu­ga taj od­nos dva pre­ma je­dan. To je, ipak, naj­i­zra­že­ni­je u po­ljo­pri­vre­di. Mno­gi­ma se ne is­pla­ti da po­slu­ju le­gal­no, jer im 65 od­sto za­ra­de od­la­zi na po­re­ze i do­pri­no­se – tvr­di Ra­jić.

Be­o­grad­ska pred­u­ze­ća pla­ća­ju ukup­no še­sna­est tak­si i u na­ja­vi je uvo­đe­nje još jed­ne – na ra­sve­tu. Nju će mo­ra­ti da pla­ća­ju svi, baš kao i fir­ma­ri­nu, ko­ja se u Evrop­skoj uni­ji uop­šte ne na­pla­ću­je.

Uvo­đe­nje no­vih i po­ve­ća­nje po­sto­je­ćih tak­si za Uni­ju po­slo­da­va­ca Sr­bi­je je ne­lo­gič­no, bu­du­ći da je pro­met na ma­lo u pre­sto­ni­ci u po­re­đe­nju sa pr­vim kvar­ta­lom 2008. go­di­ne opao za 20,9 od­sto. Rast in­fla­ci­je, ce­na na ma­lo i tro­ško­va ži­vo­ta iz­no­si­li su oko de­set od­sto u to­ku 2009. go­di­ne, ta­ko da po­ve­ća­nje ko­mu­nal­ne tak­se za is­ti­ca­nje fir­me, ko­je u La­za­rev­cu i Mla­de­nov­cu iz­no­si 200 od­sto, mo­že da do­ve­de do no­vog za­tva­ra­nja sa­mo­stal­nih tr­go­vin­skih i za­nat­skih rad­nji.

Pri­vre­da zah­te­va da se za­ko­nom pro­pi­še da ko­mu­nal­ne tak­se ne mo­gu da ra­stuiz­nad ni­voa in­fla­ci­je i po­ve­ća­nja tro­ško­va ži­vo­ta, ka­ko je to re­gu­li­sa­no i u ve­ći­ni ze­ma­lja Evrop­ske uni­je.

M. Ava­ku­mo­vić