Само на увозу једне цистерне од око 25 тона лож-уља, на које се не плаћа акциза, а које на пумпама све чешће завршава као дизел, увозник може да заради и до 11.000 евра. Продавци на пумпама готово да и не крију да лож-уље продају као „ново погонско гориво” иако би по важећем правилнику смело да се користи искључиво за огрев.

Возачи са старијим моторима немају проблем да уместо дизела наточе лож-уље, јер се осим по боји не разликује ни по чему другом од дизела, а цена му је нижа од 20 до 25 динара. Иако би трговци имали зараду да га продају још јефтиније, односно и за цео износ акцизе на дизел од око 37 динара, они и на овај начин додатно зарађују. При том, нико од увозника још није платио казну када уместо у буриће лож-уље точи у резервоар аутомобила.

Имајући све то у виду, поставља се питање да ли је случајно пропуштено да се новим правилником, који се примењује од нове године, односно од када је либерализовано тржиште деривата, на лож-уље не плаћа акциза или је неко на време у томе видео добру зараду?

Љубинко Савић, самостални саветник у Привредној комори Србије, казао је за „Политику” да увоз лож-уља, које све чешће завршава као дизел, добија озбиљне размере те да би системском акцијом тржишне и финансијске инспекције, али и полиције ствар могла да се реши. Могло би да се утврди где завршавају увезене количине лож-уља, које би по важећем правилнику смело да се користи само за грејање, а никако да се точи у аутомобиле и тракторе.

– Само за последња четири месеца у Србију је увезено 20.000 тона лож-уља, од чега је 3.000 тона оног на које се не плаћа акциза. Осталих 17.000 тона је лож-уље на које се зарачунава акциза од око 53,34 динара по килограму, с тим што онај ко га увезе има право на повраћај акцизе под условом да га користи за производњу, а не као погонско гориво. Питање је да ли се то уље накнадно „намешава”, па и оно завршава на пумпама или стварно иде у производњу – истиче Савић.

За целу прошлу годину на тржиште Србије пласирано је 60.000 тона лож-уља, што домаћег, што из увоза, казао је наш саговорник. Он је објаснио да је увоз ове године знатно већи у трећем кварталу и то највероватније због тога што је било потребно неко време да се открије ова „рупа”у правилнику и увози роба без државног намета.

Упитан како може да се стане на пут прекомерном увозу, Савић објашњава да су финансијска и тржишна инспекција, како су потврдили на скупу „ТржиштамоторнихгоривауСрбији”,којисуорганизовалиСрпсканафтно-гаснаасоцијација уз подршку НационалногнафтногкомитетаСрбије, већ на терену, али да пре завршетка целе акције не желе да излазе у јавност.

Савић објашњава да је разлика између лож-уља и евродизела у боји; дизел је жут, уље је црвенкасто, те да возачи треба да обрате пажњу при точењу горива.

Проблем може да се реши увођењем акциза на све врсте лож-уља, као што је то случај у већини земаља Европске уније: држава стимулише оне који лож-уље користе као енергент, а не као гориво, тако што или имају право на повраћај акцизе, или је она умањена. При том увозник лож-уља мора да се региструје као лице које га користи за грејање или за производњу. У том случају злоупотреба не би било, казао је наш саговорник.

Правила ЕУ налажу и да надлежна служба контролише до краја увоз ове робе и тек када се лож-уље источи из цистерне и испоручи за грејање или производњу, држава одобрава повраћај акциза или је зарачунава умањено.

Савић је уверен да када би се ова пракса увела у Србију да би замена дизела лож-уљем била сведена на минимум. Пракса европских земаља је да из истог резервоара у рафинеријама точе лож-уље и дизел, али на основну масу додају боју, па лож-уље на тржиште излази као црвено, а дизел остаје жут. Овде, чини се, има највише посла за финансијску инспекцију јер злоупотреба настаје у оном часу када се неакцизна роба точењем у резервоаре третира као акцизна, на коју би власник пумпе иначе морао да плати 37 динара, односно када се лож-уље точи на пумпи пиштољем, а не сипа у буренце.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, казао је да је замена дизела лож-уљем довела до пада промета дизела што је посебно примећено у трећем кварталу ове године.

– Чим се мало одмакнете од Београда поред уобичајеног ценовника горива на пумпама све чешће је и цена новог „погонског горива”, лож-уља које се продаје за око 100 динара. Ако се зна да је литар дизела у просеку око 127 динара, нема дилеме да ће возачи који троше дизел наточити лож-уље и уштедети – казао је Мићовић.

Јасна Петровић