На предлог Милана Бека да држава од њега откупи „Луку Београд”, премијер Мирко Цветковић јуче му је узвратио да акције тог предузећа понуди на продају свим заинтересованим купцима, а не само држави. Шира јавност ову Бекову понуду пре доживљава као провокацију, а не као озбиљну намеру.

– Беко је усмено понудио држави откуп „Луке Београд”, али верујем да би, ако би дао јавну понуду, било заинтересованих купаца за то предузеће – казао је Цветковић, а пренела Бета.

Привредници су, судећи по „Политикиној” анкети, прилично равнодушни. Зоран Дракулић и Миодраг Костић, који су својевремено правили са државом конзорцијум око куповине „Луке Бар”, јуче нису хтели да коментаришу могућност поновне куповине акција „Луке Београд”.

О томе да ли му је привлачна идеја да уплови у још једну луку и колико је та инвестиција исплатива није желео да говори ни Предраг Ранковић, власник „Инвеја” и газда „Луке Панчево”. И улагачи у некретнине – Петар Матић, власник МПЦ холдинга, Војин Лазаревић, власник Руднап групе, Бранислав Грујић, власник ПСП Фармана – који би у приобаљу добили шансу за изградњу великог стамбено-пословног комплекса јуче нису били вољни да прокоментаришу „непристојну понуду”. Ненад Поповић, председник економског савета Демократске странке Србије и власник АБС холдинга, чија је странка прексиноћ била на тапету због продаје београдске луке такође се јуче није изјашњавао о могућности евентуалне куповине.

Један бизнисмен, иначе велики градитељ некретнина, који је захтевао да остане анониман, сматра да о „Луци Београд” нема дилеме.

– Ако локација има инвестициони потенцијал и може да се развија, Беко је сигурно неће продавати. У супротном неће имати ко да је купи. Уколико је земљиште стратешко за развој лучких послова држава треба да откупи акције предузећа – каже „Политикин” саговорник.

Бојан Радун, извршни директор компаније „Нектар”, није сигуран да је Бекова понуда заиста озбиљна, ограђујући се да емисију у којој је то један од власника „Луке Београд” изјавио није ни гледао.

– И да су акције понуђене на продају, не бих размишљао о куповини зато што имам друге приоритете. Не познајем довољно ту област да бих процењивао да ли је исплатива за инвестирање – каже Радун.

Ни министар Оливер Дулић, који је са бизнисменом Миланом Беком прексиноћ сучељавао ставове у истој емисији, „сигуран је да то није озбиљна понуда”.

– Ово је само пошалица. Препоручујем Вам да испуните своју законску обавезу и платите конверзију земљишта – узвратио је Дулић српском бизнисмену.

Не улазећи у то да ли је Беков предлог шала или не, за Небојшу Ћирића, министра економије, сваки пословни човек има право да износи своје пословне понуде, а ширим консензусом треба да буде одлучено да ли је интерес државе да откупи „Луку Београд”, ако је садашњи власници понуде на продају.

– Ја ту причу сматрам завршеном. Та приватизација је обављена 2005. године понудом за преузимање акција и не бих да спекулишем да ли ће доћи до поновне продаје – рекао је Ћирић за Бету и додао да не може ни да говори у име Града да ли је његов интерес да држава поврати власништво у „Луци”.

– Треба пажљиво анализирати да ли Граду треба лука у државном власништву – истакао је министар економије.

Град јуче није износио став по овом питању. Али, према закону о лукама инфраструктура и лучко земљиште остају у рукама државе, а само оператер који обавља лучку делатност може бити приватни. Овде није реч о томе шта ће бити са луком него ко ће укњижити право власништва на десној обали Дунава.

Беко, коме је суд, док се не утврди коме припада право коришћења, забранио да располаже са сто хектара лучког земљишта рекао је да је предузеће купио с намером да на једном делу земљишта гради пословно-стамбени комплекс, а на другом да се бави лучком делатношћу.

– Купили смо право коришћења и располагали смо правом на градњу. То право нам је новим Законом о планирању и изградњи укинуто – рекао је Беко и истакао да је принуђен да за замену права коришћења земљишта у право својине сада ретроактивно плати огромну цену.

– Конверзија је за нас могућност, а не обавеза. Када будем хтео да градим, градићу у складу са планским актима. Платићу само цену која ми буде одговарала. У међувремену ћу инсистирати да повратим право којим сам претходно располагао, а то је да на локацији „Луке” градим – рекао је Беко.

– Наши планови са „Луком” су врло јасни. Уклопићемо се у оно што закон прописује и бранићемо сва своја законска права. Нећемо допустити да се тек тако одрекнемо онога што смо по закону стекли – додао је један од власника „Луке”.

Сасвим супротно томе, Беко је најавио и могућност повлачења „јер су његова права узнемирена”, а онда потпуно неочекивано пред камерама понудио министру Дулићу следеће:

– Било би поштено да откупите акције, ако сматрате да сте погрешили и да „Луку” никако нисте смели да продате. Платите нам колико смо дали за то земљиште и колико смо укупно уложили, увећано за камату коју држава плаћа када се задужује код пословних банака – рекао је Беко, који је преко инвестиционог фонда из Луксембурга „Ворлдфин” 2005. године купио око 93 одсто акција „Луке” за око 40 милиона евра.

М. Авакумовић

Д. Мучибабић