Предстојећа грејна сезоне не може проћи без помоћи републичких робних резерви у мазуту, а јефтинијег грејања неће бити све док се не реши питање веће енергетске ефикасности, закључак је с јучерашњег „округлог стола” који је организовао „Балкан магазин”.

Топлане у Србији спремне су за почетак грејне сезоне. Енергената има довољно, а колико ће даљинско грејање коштати зависиће од коначне одлуке владе да ли ће дозволити поскупљење гаса и за колико.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, потврдио је да око 90 одсто топлана има резерве енергената за 15 дана, док су резервоари у две-три – празни. Топлане ће, тврди Лечић, морати да репрограмирају дуг према робним резервама за преузети мазут из претходне грејне сезоне, и додаје да је највећи проблем топлана диспаритет између цена енергената и грејања, што се мора исправити.

Грађани топланама тренутно дугују између 80 и 90 милиона евра, а велики број њих ни 2010. није ускладио цене грејања са растом цена енергената, подсетио је Лечић.

Милутин Продановић, помоћник министра за енергетику, каже да је извесно да ће гас поскупети, али он јуче није могао да прецизира када ће до тога доћи и у ком проценту. Он каже да би проблем могао бити решен уколико би топлане добиле статус тарифних купаца који имају јефтиније енергенте, као што је то случај с великим индустријским потрошачима.

Драган Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину струјом, каже да је ЕПС спреман за грејну сезону, која званично треба да почне 15. октобра, додајући да ће ово јавно предузеће стабилно снабдевати потрошаче струјом.

ЕПС ће због све веће потрошње струје за грејање, јер је њена цена ниска, и ове зиме морати да увози струју приближно као и претходних година. Увоз струје биће повећан уколико потрошња буде већа.

Нигде у развијеном свету струја не служи за грејање станова као у Србији, што у великој мери оптерећује дистрибутивни систем ЕПС-а, истакао је директор за дистрибуцију у ЕПС-у Животије Јовановић.

У свим рудницима у Србији, Колубари, Костолцу, Ресавици, Ковину има довољно угља за предстојећу грејну сезону, коју дочекују спремно, потврдио је помоћник министра за рударство Зоран Теодоровић.

И „Србијагас” је спреман за нову грејну сезону, потврдио је Милан Здравковић, директор сектора за развој, подсетивши да је Србија зависна од увозна гаса од око 90 одсто. У случају гасне кризе, из подземног складишта Банатски Двор могуће је дневно повлачити око три милиона кубика.

Здравковић је напоменуо да је потребно поскупљење гаса како би то предузеће могло колико-толико да редовно плаћа гас из иностранства, али и нагласио да тиме неће моћи да буде испраћен реалан раст цена гаса на светском тржишту.

Представник Агенције за енергетику Аца Вучковић навео је да ће највеће трошкове за грејање у предстојећој зимској сезони имати домаћинства која троше лож-уље и струју, нарочито ако се греју на грејалице. Јефтиније грејање имаће само они који се буду грејали на ТА пећи, и то ноћу, када је струја јефтинија четири пута.

------------------------------------------------------------

Грејање на ТА пећ најјефтиније

Грејање стана од 60 квадрата на ТА пећ, 16 сати дневно, под условом да се пуни само ноћу и да се одржава температура од 20 степени, кошта 40.000 динара за целу зиму. Уколико се пећ допуњује дању, трошкови скачу на 60.000 динара, а ако се греје електричним котловима и грејалицама – кошта 123.000 динара и један је од најскупљих начина грејања.

Грејање на лож-уље кошта 150.000 динара, на гас 51.000 динара, док загревање стана од 60 квадрата на лигнит кошта око 47.000 динара,мрки угаљ 52.000, даљинско грејање у Београду са садашњом ценом је 60.000, док је на дрва 63.000 динара.

Будући да се чека да гас поскупи, тешко је рећи колико ће коштати грејање на гас стана исте површине. Наравно да ће се нова цена гаса одразити и на цену даљинског грејања, чуло се јуче на овом округлом столу о грејању.