Удружење бензинских станица Србије одлучило је да свим страним нафтним компанијама у Србији, али и у Републици Српској, упути писмо с молбом да их од Нове године дугорочно снабдева дериватима, будући да вишемесечни преговори с Нафтном индустријом Србије о потенцијалном стратешком партнерству не дају жељене резултате, потврдио је јуче за „Политику” Мирослав Велицки, председник Управног одбора овог удружења.

У писму, које ће бити послато аустријском ОМВ-у, мађарском МОЛ-у, грчком „Хеленику”, руском „Лукоилу” („Зарубежњефту” допис је већ стигао), предложиће се и да домаће пумпе убудуће буду под брендом неког од ових великих нафтних играча, каже Велици, очекујући да ће ове компаније имати више слуха за потенцијално партнерство од НИС-а.

Упитан где је запело у преговорима с НИС-ом и да ли су у питању правне и финансијске гаранције, које је нови руски власник тражио, или нешто друго, Велицки каже да је удружење потврдило НИС-у да је у могућности да добије и неопходне банкарску гаранцију, али да ни то није било довољно, због чега је и одлучено да се више не губи време па ће да се разговара с осталим нафтним компанијама у Србији.

Велицки не разуме шта је препрека НИС-у да повећа обим промета деривата од Нове године за додатних 10 до 11 милиона литара колико би преузимало ових 600 бензинских станица спремних да потпишу уговор о снабдевању за наредних пет до 10 година.

– НИС увози нафту, прерађује, продаје на велико и једино што од њих тражимо јесте да нам дају малопродају у смислу да и малима на тржишту омогуће да раде и пошто се отвори тржиште тиме што ће их редовно снабдевати. Међутим, из неког разлога су неодлучни – објашњава наш саговорник.

Логично би било, истиче он, да се удружење прво обратило НИС-у будући да је Србија ту још увек власник 49 одсто капитала. НИС би добио доброг и сигурног стратешког партнера. Будући да до 1. јануара нема још много времена, приватници хоће да се осигурају и зато су већ контактирали с другим компанијама.

Већина ових компаније у овом часу удружењу може да понуди најквалитетније гориво, које испуњава европски стандард евро пет. Отварањем тржишта с таквим дериватима, који би се, уколико се договор с НИС-ом не постигне, продавали и на приватним пумпама, НИС директно губи део тржишта, додаје наш саговорник.

У „Зарубежњефту” су у начелу заинтересовани за сарадњу и то тако што би ова руска компанија, већински власник Рафинерије нафте „Брод”, уља у Модричи и бањалучког „Петрола”, дугорочно снабдевала пумпе у Србији.

Да ли ће до сарадње коначно и доћи зависиће од тога шта буду предвидели нови домаћи прописи о слободном увози деривата од 2011. године, односно да ли ће морати да се увози искључиво гориво евро пет квалитета или и евро четири.

У НИС-у кажу за „Политику” да осим предлога за потенцијалну сарадњу, који им је удружење предочило пре неколико месеци, никаквих додатних ни правних ни финансијских гаранција нема.

Удружење, додају у НИС-у, не може да добије такву гаранцију јер није правно лице. То може да учини само компанија.

НИС има текуће уговоре за испоруку горива с већином приватних нафтних компанија у Србији и верује да ће и убудуће бити тако, пошто ће својим клијентима понудити оптимални однос цене и квалитета горива.

Јасна Петровић