Крушевац – Има фабрика у Србији које су после приватизације, или баш захваљујући њој, забележиле раст производње достојан поштовања чак и развијене Европе. Пример је Фабрика детерџената „Хенкел Мериме” у Крушевцу. Достигла је пројектовани ниво развоја и после вишегодишњег улагања постала узор многобројним европским фабрикама. За неколико година интензивног унапређења технологије и увођења иновација, доспела је на сам врх листе продуктивности „Хенкелових” произвођача из тридесетак земаља централне и југоисточне Европе.

Показатељи остварене производње у 2009. години то несумњиво потврђују, али и званична признања из централе „Хенкела” у Бечу. Додуше, добре резултате бележе и Фабрика течних средстава и Фабрика сапуна, које послују у саставу компаније „Хенкел Мерима”, али су „детерџенташи” прича за себе, по много чему.

Пут успона био је дуг седам година. Толико је протекло од дана куповине већинског пакета акција „Мериме”. Продуктивност по раднику повећана је више од пет пута. А од укупне производње, 34 одсто се извози, са тенденцијом да тај проценат расте.

Прича са доста контроверзи поводом доласка „Хенкела” у Крушевац почела је званично 31. октобра 2002. године, када је бечки „Хенкел” за 70 одсто акција крушевачке „Мериме” платио 14,4 милиона евра. Уз обавезу да инвестира 43,6 и да издвоји 12 милиона евра за социјални програм. „Мерима” је тада имала 1.169 радника, од чега је у Фабрици детерџената радило између 190 и 200. Годишњи обим производње, по правилу у две смене 2002. године, био је нешто мање од 30.000 тона. Седам година касније, број радника је смањен за око две трећине. До пада запослености дошло је после реализованог инвестиционог програма (који је износио 50 уместо уговорених 43,6 милиона евра), часова обуке запослених и социјалног програма.

Подаци о ефектима производње у Фабрици детерџената 2009. заслужују пуну афирмацију. Само 64 запослена, радећи у две смене, произвела су више од 51.000 тону разних прашкастих детерџената, укључујући и концентровани „персил”. Доминантни детерџент био је домаћи „мерикс”, а са производних линија су редовно силазиле врећице „рекса” и „первола”. Ако се зна да је 2002. године око 30.000 тона произвело 190–200 радника, јасно је да је у међувремену остварен импресиван раст продуктивности по запосленом, уз стриктну примену „Хенкел” стандарда у погледу квалитета. Тачније, учинак по запосленом 2002. године износио је 157,89 тона годишње, а 2009. чак 796,87 тона.

– Ми смо у постојећој Фабрици детерџената имали добру основу за технолошку надоградњу и увођење нових формула у складу са достигнућима савремене технологије и науке и према потребама одрживог развоја. Некада смо, ипак, били далеко од нивоа европских „Хенкелових” фабрика детерџената, а данас смо у врху. Директору „Хенкел Мериме”, инжењеру Војкану Марићу, који је највише радио на примени „Хенкел” стандарда, главни менаџер за детерџенте у централи у Бечу др Јохан Зајф одао је признање и поставио га за главног менаџера за унапређење ефективности фабрика детерџената у региону – каже Иван Димитријевић, директор Фабрике детерџената.

Иако је та крушевачка фабрика стигла до врха Европе, у 2010. години неће бити посустајања у инвестирању. У јануару је управо пуштен у рад нови палетизер, који ће повећати брзину и сигурност паковања, а запосленима ће омогућити да осим паузе од пола сата за осам сати добију још два пута по десетак минута за предах.

Уследиће и замена вентилатора за издувавање задуха, па ће радници радити у већој тишини, као део договора руководства и Самосталног синдиката за побољшање микроклиме и мотивисање свих запослених. Кажу да је то, укључујући и зараде, које су знатно више од просека крушевачке привреде, у заједничком интересу, баш као и конкурентност коју су постигли у односу на сличне европске фабрике.