Статистички подаци за децембар нису потврдили нејаке сигнале из претходна два или три месеца да би могло доћи до оживљавања српске привреде – порука је аутора јануарског издања „Макроекономских анализа и трендова” београдског Економског института. Стојан Стаменковић, уредник МАТ-а, каже да индустријска производња упорно стагнира, спољнотрговинска активност је поново ослабила, а нема ни знакова оживљавања домаће тражње. Остаје да се сачекају инвестициони пројекти, који се за сада углавном само најављују.

Аутори МАТ-а јуче су указали на два, на први поглед, одвојена акутна проблема српске привреде у јануару – на девизни курс као краткорочни и неликвидност као дугорочни и растући. Пажљивија анализа, међутим, открива њихову међусобну везу.

Сарадник МАТ-а Владимир Вучковић сматра да је неликвидност један од највећих проблема. Током прошле године она се заоштравала, а знакова опоравка нема. Број блокираних предузећа и износ блокираних средстава све је већи. Према последњим подацима Народне банке Србије од 19. јануара, блокирано је 66.438 правних лица и предузетника, што је 15 одсто предузећа. Вредност блокираних средстава је 261 милијарду динара. Само у 2009. години у „црвено” је ушло 21.617 фирми или 25 одсто укупног броја. Чак 94 су предузетници, мала предузећа и удружења грађана, месне заједнице, кућни савети, школе...

– Половина дугова целокупне привреде своди се на 25 највећих нето дужника. То су велика предузећа, у приватном и државном власништву – указао је Вучковић. – Више од половине блокираних има већи капитал од нето дугова и већи износ депозита од дугова, али 21 предузеће, практично, нема капитал.

Вучковић је нагласио да је двадесетак великих предузећа у 2009. годину ушло презадужено „услед вишегодишње експанзије и агресивних развојних планова или изостале трансформације и реструктурисања”. Криза је у прошлој години убрзала финансијске потешкоће предузећа, пре свега отплату кредита.

– Према билансима банака, дуг привреде на крају новембра 2009. био је тежак 19,7 милијарди евра, од чега је спољни дуг 10,9 милијарди. Тај дуг је у највећој мери генератор растуће неликвидности. Већином су то јавни и приватни монополи и олигополи или увозно оријентисана предузећа – рекао је Вучковић.

Аутори МАТ-а сматрају да би у стратегији превазилажења неликвидности српске привреде влада требало превасходно да се усмери на мала и средња предузећа из индустријског сектора. За програме помоћи могла би да се кандидују предузећа која имају блокиране рачуне од почетка 2009. године. И то само она која имају разумне изгледе за опоравак и одрживо профитабилно пословање. Услужни сектор ће тешко генерисати економски опоравак, јер је његов развој у претходних девет година био несразмерно брз – заснован на увозу, трговинском дефициту и расту кредитне задужености. Нових кредита неће бити у сличној мери да би се такав раст наставио.

– Готово све земље источне Европе свој развој су заснивале на бржем расту индустријске производње од раста БДП-а – закључио је Вучковић. – Србија није остварила доминантан раст у секторима разменљивих добара да би повећањем извоза смањивала спољнотрговински дефицит и високу зависност од увозне штедње. Стога би опоравак могао бити заснован на расту индустријске производње, и то оне претежно намењене извозу.

А. Микавица

-----------------------------------------------

Динар може да се опорави

После јануарског посртања, динар у наредним месецима може да се опорави, сматра Стојан Стаменковић. – НБС најављује даље релаксирање монетарне политике, па и снижење обавезне резерве. То би могло да повећа понуду девиза и јевтинијих кредита. Али, ако банке оцене да је привреда неликвидна и да су пласмани ризични, тај капитал може да оде ван земље – упозорио је он.

На дужи рок, вредност динара ће зависити од девизног прилива и одлива, а не од воље неке институције, указао је Стаменковић.