„Мустангом” брже до бакра

Бор – Крајем марта у велико истражно поље рејона Баре, код Бора, стигла је моћна геолошка бушилица „мустанг” шведске компаније „Атлас Копко”. Објављено је да је моћнија од свих које је до сада имао Борски комбинат, да је плаћена 400.000 евра и да ће допринети бржем истраживању руде у околини Бора и Мајданпека. Да би се тако годишња производња бакра, у новој савременој топионици, од 2014. године увећала за три пута – са 25.000 на 75.000 тона и да би се рударење у овом крају продужило до краја овог века. Томе ће, свакако, допринети и све интензивнија улагања у рударску опрему. Прошле године у куповину двадесетак најсавременијих рударских машина уложено је 27, а ове године биће уложено још 19 милиона долара.

У околини Бора и Мајданпека, под земљом, има економски исплативе руде да се из ње добије готово десет милиона тона чистог катодног бакра, а то је двоструко више него што је овог метала произведено од 1903. године до краја минулог века. У рударској литератури је, иначе, процењено да „у Тимочком магматском басену има око 20 милиона тона бакра и око хиљаду тона злата”.

Зато се толико наде и полаже у „мустанг” бушилицу, којом се праве бушотине и до дубине од 1.200 метара. У борској организационој јединици „Истражни радови” (у саставу Рудника бакра „Бор”) добро су се припремили да нову опрему користе што интензивније и продуктивније. Трајче Тончић, руководилац обједињеног и централизованог Сектора за геологију у изјави за „Политику” каже да ће „мустангом” и његовом нешто мањом сабраћом (до краја године у Бор ће стићи још четири бушилице) у наредних пет година бити направљено 100.000 метара истражних бушотина.

Не искључују се ни сензације попут оних у борској „Јами”, када су прошле године откривена два мања врло богата рудна тела „Т” и „Т1”. Утврђено је да у првом има 240.000 тона руде са невероватних 5,17 одсто бакра (сада се копа руда са 0,25 и 0,40 одсто бакра) и 2,62 грама злата у тони руде. У другом рудном телу има 350.000 тона руде са 2,17 одсто бакра и једним грамом злата у тони руде.

Трајча је убеђен да има још таквих лежишта на 17. хоризонту и дубље. Она су „разбацана и нема доступних површина да им се приђе, па ћемо морати да правимо истражне ходнике до њих”. Саговорник је уверен да ће се улагања у таква истраживања сигурно исплатити, каже наш саговорник.

Геологе и све запослене у Борском комбинату бакра храбре рекордне цене бакра (око 10.000 долара за тону и злата 43.000 до 50.000 долара за килограм). Почетком фебруара ове године те цене су објављене као светска сензација – никада веће од када постоји Лондонска берза метала. Отуда и оволика мобилност у борској компанији око истраживачких пројеката у рударству. Чини се све да се производња повећа, да би руде и концентрата било што више за нову савремену топионицу бакра. Биће завршена до краја 2013. године и већ у 2014. години Бор ће како је предвиђено, производити око 70.000 тона бакра, 2.150 килограма злата и 14 тона сребра. Свега три пута више него што је произведено у прошлој години. Биће сасвим довољно сопствене руде да се нахрани нова топионица. Већ ове године, уз помоћ обновљене рударске механизације Бор ће дати 30.000 тона бакра, 990 килограма злата и 5.200 килограма сребра.

Стојан Тодоровић