Банке ће убудуће мање средстава морати да издвоје за ризичне кредите. То им је омогућено јучерашњом одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банака. Због тога ће банке клијентима – и привреди и грађанима – моћи да понуде нижу каматну стопу, а тиме неће бити угрожена финансијска стабилност, саопштио је Дејан Шошкић, гувернер централне монетарне институције.

Овом одлуком банкама ће бити смањени трошкови кредитирања, чиме ће се на рачунима банака књиговодствено појавити 57 милијарди динара. То не значи, како је гувернер објаснио, да ће се тиме убризгати додатна ликвидност у банкарски сектор, иако по његовој оцени банке могу и више од овог износа да понуде за кредите.

Иначе, банкарски сектор је с 1,9 милијарди евра на девизним рачунима банака и 125 милијарди динара у репо папирима централне банке – веома ликвидан

– Одлука о другачијем израчунавању учешћа проблематичних кредита боља је од смањења обавезне резерве банкама и та одлука није промењена. Мањим резервама смањују се трошкови кредитирања банака, не убризгава се додатна ликвидност у ситуацији када је инфлација изнад горње границе циља, не смањује се потенцијал за даље снижење референтне каматне стопе, одржава се додатна сигурност депозита грађана и не смањује се резерва ликвидности банкарског сектора – побројао је гувернер предности нове одлуке додавши да је мање издвајање за лоше зајмове тестирано месецима на билансима банака. Оно је у складу с нормама „Базела два”, па се зато не очекују никакви негативни ефекти.

Поменутом одлуком смањена су издвајања за ризичне клијенте из такозване средње групе, док ће за оне с највећом доцњом важити ранија правила о покривању лошег зајма. Гувернер је нагласио и да централна банка верује да нема изразитих ризика да ће тако ослобођен новац банке заменити у девизе.

Одговарајући на примедбе привредника, он је објаснио и да НБС не може да директно убризгава новац привреди, јер би то било у супротности са добром праксом уређених финансијских система у свету. Што се тиче предлога да се кредити привреди субвенционишу, Шошкић је рекао да Министарство финансија и влада имају аутономност у креирању буџета, али да он сматра да треба наћи више простора за финансирање капиталних улагања, уз строго поштовање Закона о буџетском систему.

Гувернер је јуче рекао и да централна банка очекује снажан пад инфлације у првом тромесечју идуће године и њено враћање у предвиђене границе.

– Након тога инфлација би требало да остане на ниском нивоу у највећој мери због ниске тражње, наставка пада инфлационих очекивања и стабилности цена хране – рекао је Шошкић, подсетивши да је НБС, реагујући на опадајуће инфлаторне притиске, од јуна више пута снижавала референтну каматну стопу, за укупно 275 базних поена, тако да она сада износи 9,75 одсто. Даље снижавање референтне каматне стопе зависиће од ризика у међународном окружењу и у области фискалне политике, и њиховог утицаја на инфлацију.

Гувернер је указао да је индустријска производња у октобру пала за два одсто и да је у односу на мај, кад је био највећи раст, мања за седам одсто.

Процена је централне банке, како је рекао Шошкић, да ће овогодишњи раст бруто домаћег производа бити око два одсто, а 2012. око 1,5 одсто. – У октобру је настављено успоравање раста кредитне активности банака, а повећано је учешће динарских кредита у укупним позајмицама – рекао је Шошкић наводећи да је учешће проблематичних кредита 19,1 одсто.

----------------------------------------------

Домет одлуке

Економиста Иван Николић не верује да ће због другачије класификације лоших зајмова банке пожурити да клијентима одобре нове кредите.

– Банке ће због ове одлуке мање издвајати за резерве, али се ништа не мења у томе да је неки клијент за банку и даље ризичан и да она процењује да ли ће му дати кредит или не. Најмасовнији су зајмови с највећом доцњом, а код њих промене одлуке није било – каже Николић.

Један од банкара, који је молио да му се име не спомиње, тврди да одлука НБС ни на шта не обавезује банке. Оне се и даље морају понашати у складу са својом пословном политиком и за сваког свог клијента помно „израчунавати” ризике. Нема теоријске шансе да нека фирма добије зајам ако је класификована под „Д”. Само та чињеница значи да та фирма није у стању да врати узети зајам и да је за банку превише ризична. Наш банкар се нада да НБС није интерес да пословне банке изложи већим ризицима у кредитирању привреде. Најгоре од свега било би да се талас неликвидности из привреде прелије на банке. Тек онда бисмо били у кризи.