Народна банка Србије је могла раније да реагује и да спречи нагли пад вредности динара. Благовременим интервенцијама НБС би шпекулантима послала поруку да се не радују што је курс нестабилан, оценио је јуче генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Дугалић је упозорио да даљи пад курса динара може довести до несагледивих последица за домаћу привреду.

– Није морало да дође до скока девизног курса да је НБС на време предвидела дешавања на девизном тржишту и девизне резерве искористила да повећа понуду девиза на међубанкарском девизном тржишту. Јер, кад курс крене, НБС не сме да посматра као у биоскопу – нагласио је Дугалић.

Он је на конференцији за новинаре у Удружењу банака поводом последњег овогодишњег извештаја Кредитног бироа оценио да је кретање националне валуте централна банка могла да предвиди у протекле две недеље. То је поткрепио податком да НБС има више од 10 милијарди евра девизних резерви, што је три пута више од динарске новчане масе, тако да је могла да спречи пад курса, а да не угрози девизне резерве.

– НБС је могла да предвиди какве промене курса може да изазове повећана тражња банака за девизама, јер су у време кад је курс премашио 96 динара за један евро купиле око 164 милиона евра због промене структуре обавезне резерве пословних банака које је прописала. Да је НБС на време интервенисала, динар би мање ослабио – истакао је Дугалић, оценивши да раст девизног курса у децембру, после деветомесечног мировања, ипак није „драматичан” и нагласио да ниједна банка од НБС не тражи фиксни курс динара, већ да се спречи његов велики пад.

НБС је, према мишљењу Дугалића, могла да предвиди и да крајем године доспевају рате за отплату кредита предузећа која су се задужила у иностранству, за шта су им биле потребне девизе.

Дугалић је истакао да се тешко може објаснити формулација централне банке, коју често користи, да ће НБС реаговати на девизном тржишту само у случају „озбиљнијег померања курса”.

– Кад курс порасте 0,5 одсто, они кажу да то није драстично. Али ако 10 дана расте по толико процената, онда је то проблем. Нисмо никада добили објашњење која је то граница преко које НБС неће интервенисати. Осим тога, веома је важно време када ће интервенисати. Није исто да ли ће првог или после пет дана након скока, јер се знало да ће банке морати да мењају своју структуру обавезне резерве и знало се да доспевају дугови предузећа, а свако слабљење динара утиче на неизвесност код грађана – рекао је Дугалић.

Генерални секретар Удружења банака Србије је рекао да на курс динара неће знатније утицати очекивана повећана продаја девиза у мењачницама кад у Србију уочи новогодишњих празника допутују наши грађани који живе у иностранству.

-----------------------------------------------------------

Стагнација задужености предузећа и грађана

У новембру је забележена стагнација задужености предузећа и грађана код банака у односу на претходни месец. Укупан ду је износио око 1,3 милијарде динара. Једино је озбиљније повећана сума кредита за рефинансирање у износу од 6,9 одсто у односу на октобар.

Извештај Кредитног бироа показује да је новембарска задуженост привреде повећана за 2,3 одсто, а грађана 1,1 одсто по кредитима банака. „Када је реч о стамбеним кредитима грађана, задуженост је повећана за незнатних један одсто у односу на октобар”, рекао је Дугалић.

Кашњење у отплати кредита је повећано у новембру за 3,1 одсто код грађана, а озбиљнији раст забележен је у приликом измиривања обавеза грађана по текућим рачунима у банкама, са 7,4 одсто у октобру на 9,1 одсто у новембру. Код лизинг уговора и кредитних картица, није забележен знатнији пораст кашњења у измиривању обавеза.

Б. Думић