Народна банка Србије, чини се, по сваку цену жели да отежа задуживање грађана у еврима и да их натера да се зајме у домаћој валути. Како другачије протумачити њихову најновију одлуку којом траже да клијенти банака за кредит индексиран у еврима морају да положе учешће или депозит од чак 30 одсто од износа зајма.

Ова одлука насловљена, као мера за очување и јачање стабилности финансијског система, ступа на снагу 30. јуна ове године, па они којима треба зајам и који вагају који им је повољнији – динарски или онај у еврима, уколико се одлуче за овај други, имају још мање од месец дана да га узму без поменутог „терета” од чак трећине вредности зајма.

Централна банка је навела да је циљ овакве одлуке смањење ризика у банкарском систему који произлази из високог учешћа кредита одобрених у страној валути или у динарима с девизном клаузулом.

Према тренутној цени новца на банкарском тржишту нема сумње да су камате на динарске позајмице још знатно више него на оне у еврима, али ће се сада, због депозита, та атрактивност изгубити.

Од последњег јунског дана НБС је намерена да грађанима отежа и узимање стамбених кредита са хипотеком, јер траже да учешће за ове зајмове буде 20 одсто. До сада је била пракса да банке траже учешће од 10 одсто вредности некретнине, а баш зајмови с десет одсто учешћа били су „покривени” код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Зато се намеће питање како ће се ова супротност у прописима два државна органа одразити на куповину станова на кредит и да ли ће, можда, последично, Национална корпорација такође да повећа износ учешћа за субвенционисане стамбене кредите.

Првобитно за ову врсту кредита учешће је било пет одсто, затим је од ове године повећано на 10 одсто што је већ сума коју хипотекарни дужници тешко могу да прикупе. Сада, када учешће буде 20 одсто, односно петина вредности хипотекарне позајмице, питање је ко ће моћи да га узме и како ће се све то одразити и на тржиште станова и на банкарски сектор.

Учешће за стамбени кредит НБС неће тражити уколико је зајам у динарима и при том није везан за девизну клаузулу. Како овакви кредити у Србији још не постоје очигледно се иза овог прописа НБС крије жеља да једног дана банке у Србији и стамбене, значи дугорочне кредите, одобравају у домаћој валути.

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да поменута одлука централне банке, којом се тражи депозит или учешће за еврокредит, несумњиво има за циљ ограничење даљег задуживања грађана у тој валути. По његовој оцени, ова мера ће грађане одвратити од еврокредита и усмерити на динарске код којих нема валутног ризика.

– Део одлуке НБС који се тиче хипотекарних кредита у супротности је са прописима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита и та колизија директно ће смањити износ ових кредита па се намеће питање шта се тиме желело постићи – каже Ребић.

Истом одлуком НБС је протерала из банака у Србији швајцарски франак као валуту за задуживање. За убудуће је прописано да кредити у девизама могу бити одобрени само ако је валута обавезе евро. После лошег искуства које су грађани имали са стамбеним кредитима индексираним у швајцарској валути овакви зајмови су, практично, и нестали из банкарске понуде. Сада је, међутим, то и званично „оверено”.

Ј. Рабреновић