Нафтна индустрија Србије до понедељка 16. августа ће поднети захтев за пријем акција на Листинг А Београдске берзе, потврдили су јуче из НИС-а. То значи да ће НИС испоштовати законски рок од три дана да од регистрације промене, односно уписа НИС-а у Централни регистар хартија од вредности, Берзи достави овај захтев, што је иначе предуслов да почне и званично трговање акцијама.

У Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности Републике Србије 12. августа регистрована је промена НИС-а из затвореног у отворено акционарско друштво, чиме су испуњени услови за подношење захтева Београдској берзи за укључење акција те компаније на берзанско тржиште.

Упитани када је реално очекивати да почне продаја акција, у НИС-у кажу да сада предстоји потписивање уговора НИС-а и Берзе о укључењу акција у трговање после чега ће Берза обавестити јавност када креће трговање. У НИС-у, међутим, не желе да лицитирају датумом када ће то тачно бити.

Интересантно је (како се може видети на сајту Централног регистра) да су се поред руског „Гаспромњефта”, већинског власника НИС-а, државе Србије и малих акционара појавила и физичка лица, власници акција који у збиру имају око 19,081 одсто акција, или укупно 31.114,39 акција. Истовремено, правна лица („Гаспромњефт” и држава Србија) имају 89,9 одсто, а збирно (кастоди) рачун 0,01539 одсто. Од тога руски газда поседује 83.160.888 комада, док је држава задржала 29,9 одсто. Преосталих 19,1 проценат су акције које припадају грађанима, бившим и садашњим запосленима.

Упућени у трговање акцијама објашњавају (да када су у питању физичких лица која су се појавила као власници акција, од којих неки поседују до 1.500 акција), није изненађење јер се ради о запосленима који су у НИС-у провели цео радни век, односно 35 година, и по том основу стекли право на акције. Међу њима су и они који су акције наследили или су их у тренутку када је НИС постао отворено акционарско друштво продали јер им се журило да их продају. Било је довољно да потписом у суду уступе своје акције неком другом.

Међутим, подаци из Централног регистра показује да је трговање акцијама НИС-а ван берзе било врло скромно. Највише акција НИС-а купио је кастоди рачун Војвођанске банке, око 0,015 одсто или око 25.000 комада, као и брокерска кућа „МВ Инвестментс” са око 0,005 процената, односно 8.000 комада.

На питање када се очекује да се акције НИС-а појаве на тржишту, на Берзи кажу да се сада чека да НИС поднесе захтев за листирање, те да ће дан уочи почетка продаје јавност о томе бити обавештена и огласима у новинама.

Почетна, индикативна цена по којој ће грађани првог дана трговања на Берзи моћи да продају акцију „Нафтне индустрије Србије” износиће 4,8 евра по једној акцији, док ће само тржиште одредити стварну цену.

Почетна цена по којој ће се трговати НИС-овим акцијама иста је она по којој је руски већински власник преузимао акције од НИС-а, односно 4,8 евра по акцији. Та цена уједно је и „заштитна цена” за грађане, јер НИС има уговорну обавезу да до фебруара месеца 2011. године мора да мањинским акционарима понуди минимално 4,8 евра за откуп једне своје акције.

После ове иницијалне цене, тржиште хартија од вредности, односно понуда и тражња, регулисаће праву вредност акција. Имајући у виду податке из Централног регистра о врло малој куповини акција ван Берзе изгледа да су грађани послушали савете да не журе с продајом НИС-ових акција јер се очекује да временом ове акције вреде знатно више.

У НИС-у истичу да номинална цена једне акције износи 500 динара, те да је у овом часу тешко прогнозирати тржишну вредност акција после почетка берзанске трговине. Дугорочно гледајући после завршетка програма модернизације, НИС ће имати добре ресурсе за раст тржишне капитализације.

Цена коју је стратешки партнер платио за куповину дела компаније нема утицаја на номиналну вредност акција. На номиналну вредност једино утичу вредност основног капитала и број акција. Будући да се вредност основног капитала није дошло до промене ни укупне номиналне вредности акција. Номинална вредност би била иста и да није дошло до продаје акција „Гаспромњефту” или било ком другом инвеститору, закључују у НИС-у.

Ј. Петровић