На провери нова формула

Нови предлог Закона о пензијском и инвалидском осигурању требало би најкасније почетком марта да се нађе пред Владом Србије. До тада би морао да буде дефинисан и начин усклађивања пензија, као и доња граница испод које те принадлежности не би смеле да падају, потврдио је јуче за „Политику” др Рајко Косановић, члан Радне групе за реформу ПИО.

– Ова два питања су остала отворена и о њима ће се још расправљати до коначне верзије закона, јер је и током јучерашњег састанка Радне групе било примедби да би на дужи рок усклађивање пензија само с растом трошкова живота, шест месеци уназад уз раст бруто домаћег производа од четири одсто, било неодрживо – каже Косановић.

Као алтернатива понуђено је да се општи бодусклађује с кретањем зарада, а да се текуће пензије равнају на бази такозване швајцарске формуле– по 50 процената с растом зарада и трошкова живота. То би могао бити начин да се одржи какав-такав пристојан стандард пензионера –објашњава Косановић.

За Радину Тодовић, шефа Радне групе за реформу ПИО, каква год одлука о усклађивању пензија да се усвоји, морају се поштовати смернице Међународног монетарног фонда и Светске банке према којима учешће пензија у бруто домаћем производу са садашњих 13 мора да падне на 10 процената.

Она је, како каже, свесна да пензије не могу да се усклађују само с растом трошкова живота, већ једним делом и са зарадама. У прво време 100 одсто с трошковима живота, а потом би се повећавало учешће зарада у тој формули за израчунавање пензија. Узело би се 12,5 одсто учешћа раста зарада, а 87,5 процената трошкова живота. Потом, на пример, 25 одсто с растом зарада, а 75 процената с трошковима живота. Шта ће и да ли ће од овог бити усвојено – остаје да се види.

– Циљ реформе није да милионска пензионерска популација додатно осиромаши, већ да се направи систем који ће им дугорочно омогућити да пристојно живе од онога што су стицали током радног века. Интерес је да учешће просечних пензија у просечној заради достигне у догледно време 70 одсто – каже Тодовићева.

На питање да ли ће се у коначном предлогу закона прописати доња граница испод које просечне пензије не би смеле да падају, Тодовићева каже да је овим актом регулисано и то. Према новом предлогу, оне не би смеле да падају испод 34,6 одсто просечне зараде, као и да најнижи износ на чеку за око 250.000 пољопривредних пензионера не би смео да буде испод 9.000 динара.

Предвиђено је да се пензије и убудуће усклађују два пута годишње – 1. априла и 1. октобра.

Тодовићева каже да реформа пензијског система сама по себи неће дати жељене резултате уколико се истовремено не пооштри и контрола наплате доприноса и не стане на пут сивој економији, односно раду на црно, где се обрћу велике паре.

– Уколико би се око 570.000 људи који раде на црно увело у ред званичних осигураника, прилив пара у касу фонда би био знатно већи, а буџет растерећенији – објашњава Тодовићева.

На питање да ли очекује да ће оваква верзија закона према којој ће се садашња граница од 35 година стажа и 53 године старости од 2011. подизати за око четири месеца годишње, добити зелено светло ММФ-а, наша саговорница каже да је уверена да ће тај предлог проћи, јер је припреман у контакту са представницима Светске банке.

Тодовићева истиче да је преостало да се још дефинишу права будућих бенефицираних пензионера, подсећајући да се мисија ММФ-а очекује почетком фебруара.

Ј. Петровић