У водећим трговинским ланцима у Србији између 70 и 80 одсто робе је домаће производње, а остатак чине производи из увоза. Српски произвођачи су најзаступљенији у прехрани, док је већина увозних производа из категорије текстила, технике и јужног воћа.

Однос у корист домаћих добављача је ствар пословне политике трговина и навика купаца, а не нечег другог, јер Србија нема пропис који регулише који проценат робе би морао да буде домаће производње. Осим тога, за разлику од земаља региона, у нашој земљи више нема ни кампање која би подржала куповину домаћих производа.

Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, сматра да производе не треба делити на домаће и стране, већ на добре и лоше.

– Није добро да држава води кампању за куповину домаћих производа, јер су то пробали Хрвати и Мађари, па их је опоменула Европска унија због дискриминације. Али то могу да покрену удружења домаћих произвођача или привредна комора. Купцу у Србији битно је да пазари производ који је задовољавајућег квалитета, али и да је цена повољна, без обзира на то да ли је домаћи или из увоза – објаснио је Николић, док највећи трговци кажу да би подржали иницијативу за куповину домаће робе.

– У свим нашим објектима однос домаће и увезене робе је 72 одсто према 28. Сарађујемо са свим највећим домаћим произвођачима, али и мањим, локалним, који задовољавају стандарде квалитета по којима послујемо. До сада није постојала иницијатива да се кодексом утврди количина робе коју би домаћи произвођачи достављали трговинским ланцима. Али уколико се таква иницијатива јави, спремни смо да је подржимо, јер смо и садашњим пословањем усмерени првенствено на домаће изворе снабдевања – објаснила је Мартина Петровић, из „Максија”.

У компанији „Меркатор С” истичу да у „Меркатору” и „Роди” око 80 одсто прехрамбених производа чине артикли домаћих произвођача.

–У сезонисве воће и поврће је углавном од локалних произвођача. Сарађујемо са земљорадничким задругама „Добро воће” – Сланкамен, „Царска башта” – Зрењанин, „Кондор” –Степановићево, али и са самосталним пољопривредним газдинствима. А на нашим полицама на другим тржиштима, посебно у Црној Гори и Босни и Херцеговини, налазе се и производи српских произвођача.Купцима нудимо техничку робусветски признатих произвођача, али и домаћих, који учествују са око 15 одсто – објаснили су у компанији „Меркатор С”, док у „Супер Веру” истичу да око 75 одсто артикала на њиховим рафовима чине производи домаћих добављача.

– За нас је карактеристично да нудимо и велики број производа из Грчке. Нудимо и оне који су произведени у Кини, Италији, Белгији и Немачкој, а увезени у Грчку. Ми послујемо и у Македонији и Грчкој, па се велики број производа из Србије дистрибуира и у „Супер Веро” у Македонији – рекли су у тој компанији.

У „Универекспорту” 77 одсто робе долази од домаћих добављача, а 23 од страних, а у „Метроу” је 85 одсто прехрамбених производа домаће, док се 15 одсто увози.

– Што се тиче непрехрамбених артикала, који чине око 25 одсто нашег асортимана, ситуација је обрнута, јер се око 80 одсто увози, док је око 20 процената произведено локално – рекли су у „Метроу”.

Највише српских производа купцима, ипак, нуде у ланцу СОС маркета. У овим радњама кажу да је једино тако могуће обезбедити ниже цене.

– У СОС маркетима је и даље највеће учешће домаће робе и креће се од 90 до 95 одсто. Увозне има мање и то су углавном маслиново уље и тестенине из Италије, конзервирани краставци и ајвар из Македоније, кекс из Црне Горе, детерџент из Босне и Херцеговине, сапуни из Турске, јужно воће из Турске и Грчке, као и жестока алкохолна пића – рекла је Јелена Лукач из СОС маркета.