Predlog Paola Skaronija, izvršnog direktora italijanske energetske kompanije „Eni” koja zajedno s „Gaspromom” radi na projektu gradnje gasovoda „Južni tok”, da dođe dospajanje pojedinih deonica dva evropska gasovoda – „Južnog toka” i „Nabuka”, nije neprihvatljiv, ali bi u ovom času to značilo da se pregovori o gradnji „Južnog toka” vraćaju na početak, kaže za „Politiku”, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

– Ta ideja nije nova, niti bi ova dva gasovoda i da počnu odmah da se grade bila konkurentna jedan drugom, jer je Evropi potreban gas koji bi se povlačio iz centralne Azije. Razlika je jedino što je gradnja „Južnog toka” gotovo sasvim izvesna, što se za „Nabuko” u ovom času ne može reći – kaže Bajatović.

Da bi do spajanja na mestima njihovog ukrštanja došlo, uz ocenu da bi to bilo od koristi za oba projekta, to znači da bi se potencijalna maršruta „Južnog toka”, morala da se koriguju i prave novi planovi, kaže Bajatović, dodajući da je za takvu odluku pre svega potrebna saglasnost svih zemalja preko kojih „Južni tok” treba da prođe.

„Srbijagas” ne učestvuje u pregovorima o povezivanju dva gasovoda, ističe on i dodaje da je izvesno da Rusija nema mnogo vremena da krene u gradnju „Južnog toka”, a nove odluke o povezivanju s „Nabukom” bi taj rok prolongirale.

Skaroni, međutim, smatra da bi se takvim spajanjem smanjila visina investicija i operativnih troškova, uz istovremeno povećanje prihoda od gasovoda, ukazujući da svaki od dva projekta ima svoje prednosti i nedostatke.

Ranije se spekulisalo da bi Nabuko jednim krakom mogao da okrzne i Srbiju, što bi „Srbijagas” prihvatio kao dobrodošlicu. Međutim, činjenica je da „Nabuko” nikad nije zvanično ponuđen Srbiji čak ni da je „okrzne”, već je Srbija bila ta koja je pokušavala u više navrata da razgovora o ovoj temi, ali bezuspešno.

Italijanski „Eni” i ruski „Gasprom” inače na paritetnim principima realizuju „Južni tok” i planiraju da ovaj plinovod izgrade do 2013. godine.

Gasovod će biti postavljen po dnu Crnog mora, a ukoliko spajanja dve trese ne bilo, on bi išao od Rusije do Bugarske, gde će se granati u dva pravca – preko Grčke i Jonskog mora na jug Italije i preko Srbije i Mađarske u skladište u Austriji. Cilj oba kraka je Evropska unija.

„Nabukom” upravlja konzorcijum evropskih kompanija – austrijski OMV, bugarski „Bulgargas”, turski „Botas”, nemački RWE, mađarski MOL i rumunski „Transgas”. Taj gasovod namenjen je smanjenju zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Perspektive za realizaciju projekta najviše zavise od toga da li će Evropska unija uspeti da postigne strateški sporazum o isporukama gasa sa Turkmenistanom na 30 godina. Azerbejdžan nema dovoljno gasa za podmirivanje kapaciteta gasovoda, a saradnja sa Iranom je malo verovatna zbog međunarodnih sankcija.

Planirano je da kapacitet „Južnog toka” bude oko 63, a „Nabuka” upola manje, oko 31 milijarde, kubika gasa.

Austrijski kompanija OMV odbacila je, međutim, juče spekulacije o navodnim pregovorima o povezivanju evropskog gasovoda „Nabuko” i ruskog projekta „Južni tok”. Prognoze su pokazale da će konačna cena „Južnog toka” biti veća od prvobitno očekivanih, a analitičari, pored toga, nisu sigurni da li će suficit gasa na tržištu do 2015. godine i slab privredni rast omogućiti postojanje oba gasovoda.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etering, kako prenose mediji, kaže da je Evropskoj uniji gas potreban te da ima prostora za puno projekata. „Nabuko” će obezbeđivati svega pet odsto potrebnih količina gasa. Na kraće staze ti projekti konkurišu jedan drugom, ali dugoročno ima prostora za mnogo investicija na liniji istok-zapad, rekao je Etering.