Предлог Паола Скаронија, извршног директора италијанске енергетске компаније „Ени” која заједно с „Гаспромом” ради на пројекту градње гасовода „Јужни ток”, да дође доспајање појединих деоница два европска гасовода – „Јужног тока” и „Набука”, није неприхватљив, али би у овом часу то значило да се преговори о градњи „Јужног тока” враћају на почетак, каже за „Политику”, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

– Та идеја није нова, нити би ова два гасовода и да почну одмах да се граде била конкурентна један другом, јер је Европи потребан гас који би се повлачио из централне Азије. Разлика је једино што је градња „Јужног тока” готово сасвим извесна, што се за „Набуко” у овом часу не може рећи – каже Бајатовић.

Да би до спајања на местима њиховог укрштања дошло, уз оцену да би то било од користи за оба пројекта, то значи да би се потенцијална маршрута „Јужног тока”, морала да се коригују и праве нови планови, каже Бајатовић, додајући да је за такву одлуку пре свега потребна сагласност свих земаља преко којих „Јужни ток” треба да прође.

„Србијагас” не учествује у преговорима о повезивању два гасовода, истиче он и додаје да је извесно да Русија нема много времена да крене у градњу „Јужног тока”, а нове одлуке о повезивању с „Набуком” би тај рок пролонгирале.

Скарони, међутим, сматра да би се таквим спајањем смањила висина инвестиција и оперативних трошкова, уз истовремено повећање прихода од гасовода, указујући да сваки од два пројекта има своје предности и недостатке.

Раније се спекулисало да би Набуко једним краком могао да окрзне и Србију, што би „Србијагас” прихватио као добродошлицу. Међутим, чињеница је да „Набуко” никад није званично понуђен Србији чак ни да је „окрзне”, већ је Србија била та која је покушавала у више наврата да разговора о овој теми, али безуспешно.

Италијански „Ени” и руски „Гаспром” иначе на паритетним принципима реализују „Јужни ток” и планирају да овај плиновод изграде до 2013. године.

Гасовод ће бити постављен по дну Црног мора, а уколико спајања две тресе не било, он би ишао од Русије до Бугарске, где ће се гранати у два правца – преко Грчке и Јонског мора на југ Италије и преко Србије и Мађарске у складиште у Аустрији. Циљ оба крака је Европска унија.

„Набуком” управља конзорцијум европских компанија – аустријски ОМВ, бугарски „Булгаргас”, турски „Ботас”, немачки РWЕ, мађарски МОЛ и румунски „Трансгас”. Тај гасовод намењен је смањењу зависности Европе од руског гаса.

Перспективе за реализацију пројекта највише зависе од тога да ли ће Европска унија успети да постигне стратешки споразум о испорукама гаса са Туркменистаном на 30 година. Азербејџан нема довољно гаса за подмиривање капацитета гасовода, а сарадња са Ираном је мало вероватна због међународних санкција.

Планирано је да капацитет „Јужног тока” буде око 63, а „Набука” упола мање, око 31 милијарде, кубика гаса.

Аустријски компанија ОМВ одбацила је, међутим, јуче спекулације о наводним преговорима о повезивању европског гасовода „Набуко” и руског пројекта „Јужни ток”. Прогнозе су показале да ће коначна цена „Јужног тока” бити већа од првобитно очекиваних, а аналитичари, поред тога, нису сигурни да ли ће суфицит гаса на тржишту до 2015. године и слаб привредни раст омогућити постојање оба гасовода.

Европски комесар за енергетику Гинтер Етеринг, како преносе медији, каже да је Европској унији гас потребан те да има простора за пуно пројеката. „Набуко” ће обезбеђивати свега пет одсто потребних количина гаса. На краће стазе ти пројекти конкуришу један другом, али дугорочно има простора за много инвестиција на линији исток-запад, рекао је Етеринг.