Многи су се на Берзи преварили

Српски привредници прошле године често су се лупали по челу. „То сам радио готово свакодневно, јер је то мој начин да ресетујем свој компјутер у мозгу”, признаје Мирослав Милетић, директор концерна „Бамби-Банат”. Међутим, мало њих је спремно јавно да призна због којих грешака касније нису могли да се начуде својој наивности, и ком пословном пеху су се смејали, не верујући како су то себи могли да дозволе.

Ипак, било је и оних вољних да признају своје грешке, да отворе душу и кажу како су у тим тренуцима поднели придике чланова породице, који су им говорили да то као успешни пословни људи који су годинама у бизнису себи нису смели да дозволе.

– Као звечка сам пукао на Берзи – без превише размишљања и нећкања признао је Мирко Тодоровић, директор конфекције „Тодор” из Врњачке Бање. – Ни у доба Слободана Милошевића се нисам упецао на приче о брзој заради, нити сам поверовао да ћу преко ноћи моћи да профитирам код Језде и Дафине. Признајем да сам сада био наиван. Кад су моје акције биле потпуно обезвређене, продао сам их и уложио у посао којим се бавим. Отворено сам признао и својим запосленима и члановима своје породице да сам био лаковеран. Ја, који сам знао како се тешко динар зарађује, у животу нисам играо игре на срећу, нити знам да попуним спортску прогнозу, пао сам на причу о лакој заради.

Да мука буде већа, Тодоровић је по образовању математичар.

Признао је и да је без поговора претрпео придике деце и прогутао критику типа „рекли смо ти, тата”.

– Жена ме је на срећу подржала. Добро је да се завршило на томе, рекла је и додала да смо доста и зарађивали. И у праву је – каже Тодоровић.

Берза је заварала и Борислава Миљановића, директора агенције „Мекен-Ериксон ПР”. Отворено признаје да је почетком године мислио да ће криза бити његова пословна шанса и чак планирао да у фирми клијентима понуди нову област из финансијског пи-ара.

– Сматрао сам да ће бизнисмени похрлити на берзу, јер су акције пале и да ми у тој ситуацији можемо да будемо нека врста саветника за пословање на тржишту капитала. Испоставило се да је моја процена била потпуно погрешна, јер то апсолутно никога није интересовало. Тако су моји планови пропали – искрен је Миљановић.

Никола Павичић, директор „Таркета” из Бачке Паланке, после годину и по дана од почетка кризе не може да верује да је мислио како ће последице финансијских непогода превазићи за месец дана.

– Наиван сам био кад сам мислио да ћемо тако лако изаћи накрај са последицама кризе. Данас је успех не позитивно пословање, већ то што је пад продаје и профита заустављен и онда можемо полако, догодине, да се враћамо на позиције на којима смо били пре годину дана. На састанку одржаном пре неколико дана у фирми аплаудирали смо људима који су успели да зауставе пад продаје и профита. Ранијих година аплаузе су добијали они који су највише допринели да продаја порасте за четвртину или чак трећину. Сада се ситуација потпуно окренула – признао је Павичић због чега се сам себи смеје.

Топлица Спасојевић признаје да га још боле милиони које ће изгубити на курсним разликама. Ваљда и зато, прилично љут на државу, својом највећом грешком сматра то што је уопште улагао у Србији.

– Требало је да свој капитал преусмерим на неко стабилније и предвидљиво пословно окружење. Овде не може ни да се ради, нити да се планира. Хоћемо капитализам без капиталиста, у коме се послује по социјалистичким правилима. То нико не може да поднесе. Кажњен је свако ко је инвестирао. Било да је реч о улагањима у кадрове, било у опрему и машине или модернизацију производних хала – киван је Спасојевић, који је чак признао да размишља и о измештању посла из земље.

С друге стране, Драгољуб Вукадиновић, председник горњомилановачког „Металца”, сматра да је његова грешка то што се превише наљутио на гувернера. Како каже, уплашио се да ће динар доживети прошлогодишњу судбину и прилично брзоплето и непромишљено реаговао.

– Моја изјава је била врло оштра, јер сам био љут и уплашен. Касније сам видео да је мој страх био неоправдан и да флуктуације националне валуте неће бити тако велике као што сам се бојао – покајао се Вукадиновић.

А. Николић