Када би статистичаре питали где се у Србији исплати радити сигурно би одговор био – у банци и у Новом Београду, јер је у августу запосленима у финансијском сектору исплаћена просечна зарада од 72.032 динара. Два пута више од републичког просека прошлог месеца исплаћено је онима који су ухлебље нашли у дуванској индустрији (68.290). Ништа горе нису прошли ни запослени у такозваним делатностима на бази учлањења (66.743), где се, осим невладиних организација, убрајају и професионална и струковна удружења, али и коморе.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна августовска плата износила је 31.338 динара и реално је била мања за 3,6 одсто него јулска.

Радници који су се претходног месеца нашли у фабричком кругу неке од текстилних индустрија примили су два и по пута мању плату од републичког просека. Тако је убедљиво најнижа зарада исплаћена произвођачима одевних предмета и крзна (12.691) и текстилних предива и тканина (13.982).

Посматрано по општинама, најбоље су прошли становници престонице, јер су највеће зараде исплаћене у Новом Београду (47.142), Лазаревцу (45.926), Сурчину (45.234) и Врачару (43.307). Носиоци најтањих новчаника, с друге стране, били су грађани Гаџиног Хана (14.720). Црно финансијско стање било је и у Белој Паланци где је у просеку исплаћено 14.973 динара, али и у Сврљигу (15.172) и Куршумлији (15.242 динара).

Док су се житељи престоничке општине Палилула са просечно исплаћених 41.246 динара нашли међу првих десет по висини зарада, становници нишке општине истог назива били су такође међу првих десет, али најмање плаћених грађана Србије (17.821 динар).

Ипак, овогодишња августовска плата је у односу на зараду исплаћену истог месеца прошле године реално мања за 1,4 одсто, што значи да је новчаник просечног грађанина Србије био много отпорнији на кризу, него што је то била укупна економија. Јер, индустријска производња за годину дана је пала за 17 одсто, а пад бруто домаћег производа до краја децембра биће око четири одсто, извоз је мањи за 33 процента, док је динар прошле године у ово време био 25 одсто јачи.

– То значи да зараде полако почињу да реагују на оно што се дешава у привреди – објашњава Јуриј Бајец, професор Економског факултета. – Због кризе су у многим фирмама плате смањене, док су у јавним предузећима зараде замрзнуте у складу са договором који је постигнут са ММФ-ом. Послодавци су жртвовали зараде како би колико-толико сачували радна места и то је сада забележила статистика.