Преглед цена у хипермаркетима у земљама региона показује да се оне разликују у просеку око 25 одсто, док је корпа са основним животним намирницама домаће производње најјефтинија у Београду. Храна је најскупља у Љубљани и Загребу, док су нам по ценама најближи Будимпешта и Сарајево.

И док је бели хлеб на рафовима наших малопродаја најјефтинији, кошта од 30 до 40 динара, у Подгорици је, примера ради, двоструко скупљи. Хрватски потрошачи за „обичну” векну издвајају готово шест куна, односно око 80 динара, а слично је и са другим намирницама.

У централи „Меркатора” у Љубљани објашњавају да њихови купци месечно за храну издвајају од 350 до 400 евра. Разлог томе је што килограм брашна плаћају 1,1 евро, што преведено на нашу валуту износи више од 105 динара, а лименку „лашког” пива око 95 динара.

Слично је и у Загребу. У хипермаркетима највећег хрватског трговинског ланца „Конзум”, килограм јабука скупљи је четири пута него у Београду, а за литар зејтина хрватски потрошачи издвајају и до 50 динара више.

Иако се може учинити да је просечном српском купцу најлакше да напуни потрошачку корпу, то није тачно. Такво поређење цена не даје потпуну слику о тржиштима земаља региона. Како би се увидело колико реално вреди потрошачка корпа, цене би ваљало „укрстити” са просечном зарадом.

У Србији она износи нешто више од 330 евра, а у Хрватској 750. Просечан Словенац месечно заради 930 евра, док се за оне који имају плату 600 евра сматра да живе на граници сиромаштва. Сарајлије су нам најближе по висини просечне плате, јер месечно у просеку зараде око 390 евра, па су и цене сличне. У хипермаркету „Интерекс” у том граду млеко, јабуке и пиринач коштају готово исто колико и у нашим продавницама, а становници БиХ, као и грађани Србије, купују и најјефтинији хлеб у региону. Бела векна у словеначким маркетима овде кошта мање од једне конвертибилне марке, односно 46 динара.

Што се производа из Србије тиче, на рафовима хипермаркета у Словенији и Хрватској има највише слаткиша, док је у Будимпешти немогуће пронаћи српске брендове.

– Најпродаванији и најпрепознатљивији српски брендови у Словенији су „јафа” и „смоки”. Око 30 одсто производа на нашим рафовима је из увоза, и то углавном из земаља Европске уније, док из такозваних трећих земаља, у које спада и Србија, добијамо око пет одсто артикала – објаснила је Александра Коцмут, директор сектора за развој продајних формата у „Меркатору”.

Цене производа из Србије у Љубљани су исте као и у Београду. Кесица од 50 грама „смокија” кошта око 30 динара, а кутија „јафе” од 150 грама око 75 динара. Ни у Загребу није много другачије. У „Конзуму” објашњавају да хрватски потрошачи радо купују „плазму”, која је тридесетак динара скупља него код нас. Кутија са 150 грама овог кекса у Хрватској кошта 7,99 куна, односно око 105 динара.

– Наши потрошачи радо купују и чипс из Србије које производи „Марбо”, кекс „ноблице”, али и вина попут „ждрепчеве крви” – истакао је Иван Гаџе, директор логистике трговинског ланца „Конзум”.

Сарајлије се, с друге стране, свакодневно враћају из набавке са робом из Србије. Прашак за веш „мерикс”, кафа „гранд”, кечап „полимарк”, уље „витал”, „Имлеков” јогурт и млеко, минерална вода ’књаз Милош’”, само су неки од производа који се могу наћи у готово сваком хипермаркету у Босни и Херцеговини, док су „Карнексова” шунка и паштета производи из Србије који се најбоље продају у Подгорици, кажу у црногорском трговинском ланцу „Воли”.

С. Деспотовић