Грађани Србије и даље су мање задужени него све комшије у окружењу, али се у последње три године веома ужурбано зајме. Тим сајта www.kamatica.com дошао је у својим истраживањима до оцене да је ситуација код нас, ипак, много повољнија него код наших суседа, поготово ако се упореде просечна примања с бројем запослених.

Истраживање је обухватило само задуженост физичких лица у пословним банкама.

Најзадуженији од 2007. до 2010. су становници Грчке и Хрватске, а највећи раст задужености бележе Македонија, Црна Гора и Румунија.

Највиши раст задужености становништва је у земљама које су биле релативно најмање задужене и код којих је дошло до осетније привредне експанзије. У структури раста задужености највећим делом су заступљени стамбени и кредити за рефинансирање. Групе земаља са највећом задуженошћу становништва и растом дугова грађана у протекле три године имају и највеће проблеме са нередовним отплатама кредита.

Током 2007. и већим делом 2008. године, земље попут Србије, Црне Горе, Румуније и Бугарске, па делом Македоније и Босне и Херцеговине, имале су врло висок степен привредног раста. Код Румуније и Бугарске раст је био резултат придруживања ЕУ и знатних прилива страних инвестиција, док је развој у осталим земљама био првенствено заснован на приватизацијама и улагањима у некретнине.

Крајем 2008. долази до оштрог удара светске економске кризе, која се у региону најпре манифестовала кризом поверења у банке и знатним повлачењем штедње становништва, а потом и осетним падом привредне активности и растом незапослености. Све ово је резултирало повећањем нередовних отплата кредита. Да би се премостио проблем економске кризе и становништву донекле помогло у отплати, стимулисано је додатно задуживање како кроз програме субвенционисања кредита, тако и кроз рефинансирање постојећих и продужење рока отплате уз ниже месечне обавезе.

Високо задужене земље, на првом месту Грчка и Хрватска, упркос великим проблемима и даље бележе раст задужености. Приметно је да Грчка знатно обуздава задуживање, како на нивоу земље, тако и становника – само два одсто у протекле три године. Хрватскo становништво се и даље убрзано задужује и данас је сваки становник задужен са четири хиљаде евра, а сваки запослени са 10.000 евра. Посебно забрињавајуће у вези са овом земљом је то што и даље просечне плате не прате динамику раста кредита.

Имајући у виду запосленост и просечну зараду у земљама у региону, високу задуженост имају и Црна Гора, Румунија и Босна и Херцеговина. У средње задужене земље, према критеријуму задужености становништва, могу се убројати Србија, Словенија и Бугарска, која је на граници високе задужености.

Црна Гора и Босна и Херцеговина, тренутно имају просечну задуженост по запосленом око 5.500 евра, што је у поређењу са просечним платама у овим земљама изузетно висока задуженост, посебно у случају Босне и Херцеговине.

Србија има задуженост по запосленом око две хиљаде евра. То је безмало три пута мање него у Црној Гори и Босни и Херцеговини или чак пет пута мање од Хрватске. Чак и када се на ово поређење додају просечне зараде у конкретним земљама, становништво Србије се много озбиљније понаша од грађана суседних земаља – Хрватска има око 2,5 пута већу просечну зараду, а Црна Гора 1,3 пута више него Србија.

Значајан утицај на овакве односе је имала и рестриктивна политика НБС, која је пре неколико година увела ограничења у задуживању становништва на 30, односно на 50 одсто за стамбене кредите. Сличну политику данас покушавају да спроведу и централне банке наших суседа, не би ли обуздале огроман раст задужености становништва.

Тренд у динамици задуживања становништва у земљама у региону представља значајна неуравнотеженост између раста кредита у односуна просечне зараде. Овакав тренд би могао у будућем периоду многе грађане довести до великих проблема у отплати кредита.

С. К.