Не плашимо се тржишта

Новим Законом о енергетици отвара се тржиште у електроенергетском систему Србије, јер ћекупци струје у индустрији, који чине око 40 одсто укупног српског тржишта, слободно бирати од кога ће да купују електричну енергију. Тај део тржишта биће убудуће отворен за слободан приступ другима, а за преостали део, домаћинства и мале индустријске потрошаче, цену струје и даље ће одређивати Агенција за енергетику. То је само међукорак до 2015. године када ће тржиште бити комплетно отворено, рекао је за „Политику“ генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић, поводом новоусвојеног закона о енергетици.

Шта још нови закон доноси?

Новим законом производња електричне енергије није више делатност од општег интереса. Само део јавног снабдевања домаћинстава и малих индустријских купаца остаје под третманом делатности од општег интереса. То има својих предности, али и мана.

Да ли сте спремни за конкуренцију и отварање тржишта?

Спремни смо за конкуренцију, иако је имамо и сада, када тржиште није отворено. Имаћемо конкуренцију у електропривредама, а и у трговцима струјом, који је могу обезбедити из различитих извора и дестинација.

С којом ценом струје идете на отворено тржиште?

Неће то бити сада важеће цене. За 40 одсто српског тржишта, велике индустријске потрошаче,слободно ћемо формирати цену. То ће бити цена која је ЕПС-у исплатива, али и уз ризик да изгуби део тржишта. После 2015. године Агенција за енергетику неће више одређивати цене ни за широку потрошњу. Ко понуди бољу цену, тај ће добити посао и купца.

Која је то исплатива цена за ЕПС?

То је цена врло блиска садашњој, али је разлика у томе што ће нови режим и тржиште подразумеватистопостотно плаћање струје што је свуда у свету нормално. Када би наплата била толика, уз стабилан курс, када не бисмо имали исправке вредности потраживања, и садашња цена омогућује позитивно пословање ЕПС-а. Али тај ниво профита непокреће развојне пројекте, као што је градња нових капацитета.

Која би то цена струје требало да буде да би ЕПС из прихода од продаје струје обезбеђивао новац да самостално улаже у градњу објеката?

Да се цена струје повећа само за један цент ЕПС би имао годишње још око 200 до 300 милиона евра за инвестиције у нове пројекте. Просечан рачун за електричну енергију би се стом корекцијом од око 16-19 одсто, са садашњих 18 евра, увећао на око 21 евро.

Увек има дужника за струју за које неко интервенише. Како ћете их се решити?

Сада је тешко. Покушавамо на разне начине, нудећи репрограме, попусте...Отварање тржишта за индустријске потрошаче може да реши те проблеме ЕПС-а. Купци ће морати да редовно измирују своје обавезе, иначе ће остати без струје. Ми сада имамо проблем с ликвидношћу не због ниске цене струје, већ због слабије наплате и нагомиланих дуговања.

Хоћете ли искључивати струју сада заштићеним дужницима, на пример, РТБ Бору?

И такве дужнике једног дана неко ће искључити. То не може да иде у недоглед.

Колика су дуговања према ЕПС-у сада?

Укупна дуговања према ЕПС-у су на дан 31. јула готово 100 милијарди динара. Очекујемо да ће се у току августа, кад се плате јулски рачуни, тај дуг умањити, али не за више од 10 милијарди. Грађани дугују око 43 милијарде, предузећа око 51 милијарду, државне установе око пет милијарди. Истовремено, ЕПС својим добављачима дугује око пет милијарди динара.

Да ли верујете да ће ТЕ „Колубара Б” коначно бити изграђена?

Верујем. У овом тренутку не видим ниједан разлог који би нас спречио да са италијанским „Едисоном”, који је дао понуду на тендеру, не започнемо тај пројекат.

Претходни министар енергетике Александар Поповић је за свог мандата рекао да није постојала политичка сагласност за расписивање тендера за градњу ТЕНТ Б3 и „Колубаре Б” иако је документација била комплетирана. Расписани су тек пошто је почела светска економска криза. Колико нас то чекање кошта?

Било би много боље да смо тендере расписали на пример 2007.или 2008. Светска економска криза је сигурно зауставила инвестиције у енергетици. На пример, „Едисон“, који је наш партнер за термоелектрану „Колубара Б”, до последњег дана за подношење понуда био је спреман да конкурише и за ТЕНТ Б3. У финишу су се одлучили ипак само за „Колубару”, јер због финансијске кризе немају потенцијала за обе.

Када се може очекивати реализација кинеског аранжмана?

Делегација Србије од 25. до 31. августа требало би да борави у Кини. Тренутно преговарамо и ако се будемо договорили уговор о зајму с кинеском Ексим банком би могао бити потписан за време те посете. У међувремену смо добили до сада најповољнији кредит од Јапана вредан 250 милиона евра, који ће бити искоришћен за пројекат заштите животне средине, односно за изградњу постројења за одсумпоравање у обреновачким електранама.

Када ће доћи до трансформације ЕПС-а из јавног предузећа у акционарско друштво?

Када држава као власник одлучи да то уради.

Докле се стигло са заменом бројила?

Од ЕБРД-а и ЕИБ-адобили смо кредите по 40 милиона евра. Реч је набавци „напредних мрежа” које треба да нам унапреде управљање потрошњом, оптерећењем мреже, да нам омогуће даљинско очитавање потрошње и искључивање дужника, што треба да нам смањи и губитке на мрежи. То би требало да буду главни бенефити пројекта.

„Случај Колубара” је продрмао и ЕПС. Шта предузимате да вам се то више не понови?

У ЕПС-у је уведена посебна пословна функција која ће имати обавезу да стално контролише пословни систем. Јасно нам је да корупција не може бити системски решена само тако што ће неко бити ухапшен. Убедили смо банке да смо створили механизме који могу да спрече корупцију.

Како се бирају људи који ће бити у тој контроли?

Конкурсом. Независно раде и биће добро плаћени, а први човек ће имати плату скоро као директор, дакле, максимално дозвољену.

Како сте пословали у првом полугодишту?

За првих шест месеци ове године нето укупан финансијски резултат – добит ЕПС-а је 7,7 милијарди динара, а из пословних односа позитивни смо са 14,1 милијардом динара. Томе је, морамо признати, највише допринео стабилан курс и уштеде у трошковима.

-----------------------------------------------------------------------------------

Колико вам сметају сталне прозивке да су директори јавних предузећа па и ви „доведени” на ово место по политичкој линији ?

Мени не сметају, али нису тачне. Свих 11 директора у привредним друштвима у ЕПС-уизабрани су пре две године на јавном конкурсу, који смо први расписали. Имамо директоре из опозиције, нестраначке, али и из партија на власти. Ако за мене лично питате, ја сам такође изабран на некој врсти конкурса. Поднео сам програм Влади Србије и бранио га пред комисијом врха државе два сата. Нисам био једини кандидат.И сада сам спреман за јавни конкурс. Пишу се и неистине о мојој плати, да је наводно 400.000 динара. Поштујемо препоруку Владе и највиша плата у ЕПС-у је око 220.000 динара.Нисам примио ниједну плату већу од те.