Због грешака приликом уноса у базу података одузете имовине и непостојања тржишта грађевинског земљишта, држава прецењује или потцењује вредност своје имовине, тврди, на основу података којима располаже, Народна иницијатива за реституцију одузете имовине и људска права.

Пореска управа је 2007. године на основу пријављених 73.000 непокретности и поднетих 105.000 захтева за враћање имовине проценила да одузета имовина вреди између 102 и 221 милијарду евра. То, међутим, није тачно, јер би значило да хектар земљишта у Србији просечно вреди милион евра, каже Србољуб Глишић, потпредседник Народне иницијативе за реституцију.

Осим тога, каже наш саговорник, Пореска управа је процену радила пре него што је уређена база података Републичке дирекције за имовину. Наиме, пре две године потраживано је 18 милијарди квадратних метара станова, кућа, фабрика, грађевинског и пољопривредног земљишта. Када је средином ове године документација сређена, дошло се до податка да у Србији треба да буде враћено око шест милијарди метара квадратних, које потражује 141.952 грађана.

– Уочили смо многе неправилности приликом уноса пријава непокретности које се потражују, али и по основу потраживања, па смо Републичкој дирекцији за имовину упућивали приговоре, које је она прихватила. Једна од нелогичности приликом пријаве непокретности била је да општина Стари град потражује 695 хектара површине. Тако је, рецимо, у бази података 25. јуна 2007. године у Србији потраживано четири–пет милиона квадратних метара стамбеног простора, а после ревидирања пријава 5. маја 2009. дошло се до цифре од 684.000 квадрата. Још драстичнији пример је да је првобитно потраживано 9,5 милиона квадрата пословних зграда, па се то свело на свега два милиона квадрата – каже Глишић.

У тако измењеној бази података, према процени Пореске управе, како тврди Глишић, књиговодствена вредност имовине коју држава треба да врати износи 2,5 милијарди евра.

– Али ни то није реално, јер квадратни метар земљишта у просеку у Србији вреди седам динара, што значи да би обештећење за хектар земљишта требало да износи 70.000 динара или око 700 евра, а за стан 200 евра по метру квадратном – додаје наш саговорник.

На питање како утврдити стварну вредност имовине која треба да буде враћена старим власницима, Глишић одговара да треба најпре дозволити да се формира тржиште. Као пример он наводи Бугарску, која је најпре у натури вратила све што је могла и те године је бруто домаћи производ по глави становника износио 435 долара, да би годину дана касније, када је тржиште прорадило, он достигао 1.300 долара.

Међутим, Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, који је недавно на скупу посвећеном доношењу закона о реституцији рекао да се процена вредности имовине која треба да буде враћена креће између 102 и 221 милијарду евра, још једном је за „Политику” потврдио да тај податак Пореске управе треба узети с резервом.

– Он јесте једини меродаван у овом тренутку. Пореска управа је радила процену вредности на основу свих пристиглих пријава, не улазећи у то да ли подносиоци имају имовински основ за оно што потражују. Такође, дешавало се да једну кућу потражују две-три особе, а ти подаци су сабрани. Дакле, да би се проценила вредност имовине која се потражује, потребно је да сваки подносилац захтева достави доказ о власништву, што није био услов када је рађена ова процена – објашњава Илић.

Он такође каже да процена вредности потраживања не мора нужно да значи да је то сума потребна за обештећење, јер она, условно речено, може да буде 80 одсто процењене вредности имовине. Зато прво треба утврдити модел по коме ће се радити реституција, па тек онда, сагледавајући економски потенцијал земље, радити прорачун колико новца је потребно за обештећење.