Nema čoveka koji neće reći da su porezi visoki, a država skupa. I to ne samo kod nas. Izađite iz Srbije u bilo koju zemlju i dobićete isti odgovor – da su zahvatanja velika, a država skupa. Kada, međutim, uporedimo strukturu poreskih prihoda Srbije sa zemljama OECD-a, potvrdićemo tu opšteprihvaćenu zabludu, ali i ustanoviti da je naš poreski sistem najnepravedniji. Jer, državnu kasu najviše pune najsiromašniji, a ne najbogatiji, kaže za naš list urednik sajta ekonomija.org dr Miroslav Zdravković, priznajući da se nije bavio istraživanjima poreskih prihoda i njihovom strukturom van zemalja OECD-a, ali kao signal da nešto s našim poreskim sistemom nije u redu – sasvim je dovoljan.

Sa udelom poreskih prihoda u bruto domaćem proizvodu od 36,5 odsto u 2008, Srbija je bila malo iznad proseka u zemljama OECD-a – 35,9 odsto. Ukupni javni prihodi u Srbiji veći su i za neporeske prilive od 5,3 odsto, što daje udeo javnih prihoda od 41,8 procenata u bruto proizvodu u 2008.

Porezi na lične prihode u ukupnim fiskalnim prihodima čine 13,6 procenata. Od nas su, prema tom pokazatelju, niže rangirane samo Češka i Slovačka. Zdravković podseća da se letos u Srbiji vodila žučna rasprava povodom ponude naših vlasti misiji MMF-a o povećanju poreske stope na zarade na što nižu osnovicu kako bi se u masi prikupilo što više novca. Onda je neko iz „rukava” izvukao sumu od 40.000 dinara, a merkala se i upola niža zarada. Srećom, ni od toga ništa nije bilo.

Ali, Srbija je više nego bolećiva prema oporezivanju profita kompanija. Sa ukupnim prihodima po tom osnovu, mi smo ubedljivo na dnu liste sa udelom od 4,2 odsto. „Ovo bi mogao da bude i povoljan pokazatelj, pod pretpostavkom da niska stopa poreza stimuliše ostvaren profit da ostane u Srbiji.

– Nemam uporedive relativne pokazatelje odnosa iznetog i reinvestiranog profita kako bih utvrdio da li je to slučaj sa kompanijama u Srbiji. Ukoliko nije, onda je niska poreska stopa nepotrebna, jer se ostatak poreza na profit uplaćuje u zemljama maticama kompanija koje posluju u Srbiji – napominje Zdravković. – Međutim, prema udelu doprinosa za socijalnu zaštitu u ukupnim poreskim prihodima (31,3 odsto), Srbija se nalazi u vrhu uporedivih zemalja OECD-a. Ispred nas su Češka, Poljska, Nemačka, Francuska, Japan i Mađarska. Reč je o zemljama sa sličnim demografskim problemima – stanovništvo je sve starije, a treba puniti penzione fondove. Ne samo doprinosima, već i drugim poreskim prihodima.

I za kraj, ali ništa manje važan segment jesu porezi na dobra i usluge (PDV, akcize i carine). Oni u ukupnim poreskim prihodima čine 47,6 odsto. Ispred nas su samo Meksiko i Turska. Maksimalno oporezujemo ličnu potrošnju što, uz socijalne doprinose, znači da je svi plaćaju, a kako je kod nas mnogo više siromašnih nego bogatih, ispada da su oni i najopterećeniji poreski sloj društva.

Srbija je i po udelu ostalih u ukupnim poreskim prihodima, sa 3,6 odsto, poput poreza na profit, ubedljivo na poslednjem mestu u odnosu na zemlje OECD-a.

– Pretpostavljam da je porez na imovinu ovde najznačajniji među ostalim porezima – kaže Zdravković. – Srbiji tek predstoji valjana reforma poreske politike, ne samo zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer ni sa ekonomske, a kamoli etičke strane, nije prihvatljivo da siromašniji plaćaju srazmerno više poreza nego bogati, pa i kompanije.

Nejasno je, upozorava Zdravković, zašto se naša zemlja ustručava da zahvati veći deo poreskih prihoda od imovine, prihoda i zarada, a da ne povećava uzimanja preko socijalnih doprinosa i poreza na potrošnju (PDV, akcize i carine). Srećom, i na rashodnoj strani budžeta najviše se izdvaja za plate, penzije i socijalnu zaštitu. Pitanje je, međutim, da li do neophodne socijalne pomoći dolaze baš oni kojima je zaista i potrebna.