Нема човека који неће рећи да су порези високи, а држава скупа. И то не само код нас. Изађите из Србије у било коју земљу и добићете исти одговор – да су захватања велика, а држава скупа. Када, међутим, упоредимо структуру пореских прихода Србије са земљама ОЕЦД-а, потврдићемо ту општеприхваћену заблуду, али и установити да је наш порески систем најнеправеднији. Јер, државну касу највише пуне најсиромашнији, а не најбогатији, каже за наш лист уредник сајта ekonomija.org др Мирослав Здравковић, признајући да се није бавио истраживањима пореских прихода и њиховом структуром ван земаља ОЕЦД-а, али као сигнал да нешто с нашим пореским системом није у реду – сасвим је довољан.

Са уделом пореских прихода у бруто домаћем производу од 36,5 одсто у 2008, Србија је била мало изнад просека у земљама ОЕЦД-а – 35,9 одсто. Укупни јавни приходи у Србији већи су и за непореске приливе од 5,3 одсто, што даје удео јавних прихода од 41,8 процената у бруто производу у 2008.

Порези на личне приходе у укупним фискалним приходима чине 13,6 процената. Од нас су, према том показатељу, ниже рангиране само Чешка и Словачка. Здравковић подсећа да се летос у Србији водила жучна расправа поводом понуде наших власти мисији ММФ-а о повећању пореске стопе на зараде на што нижу основицу како би се у маси прикупило што више новца. Онда је неко из „рукава” извукао суму од 40.000 динара, а меркала се и упола нижа зарада. Срећом, ни од тога ништа није било.

Али, Србија је више него болећива према опорезивању профита компанија. Са укупним приходима по том основу, ми смо убедљиво на дну листе са уделом од 4,2 одсто. „Ово би могао да буде и повољан показатељ, под претпоставком да ниска стопа пореза стимулише остварен профит да остане у Србији.

– Немам упоредиве релативне показатеље односа изнетог и реинвестираног профита како бих утврдио да ли је то случај са компанијама у Србији. Уколико није, онда је ниска пореска стопа непотребна, јер се остатак пореза на профит уплаћује у земљама матицама компанија које послују у Србији – напомиње Здравковић. – Међутим, према уделу доприноса за социјалну заштиту у укупним пореским приходима (31,3 одсто), Србија се налази у врху упоредивих земаља ОЕЦД-а. Испред нас су Чешка, Пољска, Немачка, Француска, Јапан и Мађарска. Реч је о земљама са сличним демографским проблемима – становништво је све старије, а треба пунити пензионе фондове. Не само доприносима, већ и другим пореским приходима.

И за крај, али ништа мање важан сегмент јесу порези на добра и услуге (ПДВ, акцизе и царине). Они у укупним пореским приходима чине 47,6 одсто. Испред нас су само Мексико и Турска. Максимално опорезујемо личну потрошњу што, уз социјалне доприносе, значи да је сви плаћају, а како је код нас много више сиромашних него богатих, испада да су они и најоптерећенији порески слој друштва.

Србија је и по уделу осталих у укупним пореским приходима, са 3,6 одсто, попут пореза на профит, убедљиво на последњем месту у односу на земље ОЕЦД-а.

– Претпостављам да је порез на имовину овде најзначајнији међу осталим порезима – каже Здравковић. – Србији тек предстоји ваљана реформа пореске политике, не само због примене Споразума о стабилизацији и придруживању, јер ни са економске, а камоли етичке стране, није прихватљиво да сиромашнији плаћају сразмерно више пореза него богати, па и компаније.

Нејасно је, упозорава Здравковић, зашто се наша земља устручава да захвати већи део пореских прихода од имовине, прихода и зарада, а да не повећава узимања преко социјалних доприноса и пореза на потрошњу (ПДВ, акцизе и царине). Срећом, и на расходној страни буџета највише се издваја за плате, пензије и социјалну заштиту. Питање је, међутим, да ли до неопходне социјалне помоћи долазе баш они којима је заиста и потребна.