Ekonomija
Neisplativo sejati pšenicu
Na području Zrenjanina se seje najviše žita u Srbiji, ali je ono ove godine zauzelo 20 odsto njiva manje nego ranijih godina
Zrenjanin – Pšenice ima previše na tržištu i cena joj je relativno niska, pa su druge kulture isplativije, i to je najvažniji razlog zašto se ona ove jeseni seje manje nego ranijih godina, čulo se u Regionalnoj privrednoj komori u Zrenjaninu. Na ovom području se seje najviše žita u Srbiji, ali je ono ove godine zauzelo 20 odsto njiva manje nego ranijih godina.
Već skoro dve decenije prosečno se svake godine na području srednjeg Banata pšenicom zaseje oko 50.000 hektara oranica, a izuzetak je bila samo 2001. godina kada je zasejano 60.000 hektara. Ove jeseni setveni plan je smanjen 20 procenata u odnosu na prosečni – na 40.000 hektara.
– To je posledica stanja na tržištu. Na Produktnoj berzi trenutna cena pšenice je 10,54 dinara i ako taj iznos pomnožimo sa prosečnim prinosom od 3,5 tona onda dobijemo ratarevu bruto dobit od 36.890 dinara. Ako istu matematiku primenimo kod kukuruza bruto dobit je 67.870 dinara, a kod soje 77.456 dinara. I druge kulture se bolje isplate nego pšenica, pa je logično što se proizvodnja žita smanjuje – objašnjava Mihajlo Jahura, sekretar Odbora za poljoprivredu u RPK Zrenjanin.
Srbija trenutno ima višak žita jer godišnje proizvede oko 2,6 miliona tona, a potroši milion tona manje. Prodaja viškova na inostranom tržištu zavisi od tamošnjih cena, a sve se odražava i na domaće cene.
– Stoga i skromnija setva od onih iz ranijih godina ne znači da dogodine žita neće biti dovoljno – rekao je Jahura dodavši i da se preteruje s ukazivanjem na pojavu sejanja žita sa tavana. Prema njegovim rečima, tu često tvrde pazar proizvođači semenske pšenice, jer ako se koristi seme sa tavana prinosi nisu drastično manji kao kod drugih kultura.
Slavko Vukov, zemljoradnik iz Zrenjanina koji obrađuje 80 hektara zemlje, kaže da je cena pšenice izuzetno niska, da se od prošle žetve nije ništa zaradilo, da su troškovi bili veliki i da se ulaganja nisu isplatila.
Poslednji komentari
Nisam ni zemljoradnik, al' mi smešno ono "farmer", ni matematičar većbivši vojnik, ali mzdravo posmatrajući vidim gde je trulo. Kod nas jedne godine višak tovnih svinja, druge višak šećerne repe, pa višak mleka, sunsokreta, goveda... Onda se seljak mane toga čemu zbog viška pala cena pa uslede manjkovi. Nema tu izbora, opet sve u krug. A mi čuli za tu tržišnu privredu pa zapeli k'o lud na tarabu. Pa svi ui svetu kroz subvencije, kredite, bespovratna sredstva,avansna plaćanja na neki način planiraju prozvodnju samo je naša Vlada nešto pametna. Procenite, planirajte, osigurajte plasman i koliko toliko korektne otkupne cene i dobar izvoz proizvoda ratara, stočara, ,vinogradara i voćara i eto nama Jevrope u Srbiji. Za to ne treba biti ekspert ni akademik treba samo voleti ovaj narod i ovu zemlju.
@ tarana 10.06.Поштовани!На баз података у Вашем коментару ,по калкулацији (рачуну),произилази да је цена коштања 1 кг пшенице у Вашој производњи.(фантастичних)11,9 дин. и то ,како рекосте,не рачунајући Ваш рад и Ваша улагања (машине),што би ,по мојој грубој процени могло да достигне и 14 дин/кг. Значи без добити.Ово код Вас заиста,врло озбиљно упозорава.Не би било коректно а да Вам не кажем да у мојем случају просечна цена коштања (Комплетно са услугама као и код Вас) износила 6,90 дин/кг. Фармери и кооперанти са којима радим планирају улагања од 7,5 дин/кг (цена коштања) у жетви 2010.г. и откупну цену од 10,5 дин/кг,исплата по обрачуну 30 дана (од познатог купца).
Tacno dase Kod nas Bas nista neisplati raditi na Selu-Farmama.Svedska MOZE da zaradi na izvozu mesa 35milijardi evra a uvozi kukuruz i stocnu hranu od Srbije.Ta ista Svedska uvozi Srpsku psenicu PRERADJUJE u testenine smrznuta testa za pekare itd.Mi radimo dzabe kao Crnci a Srbija postala"Balkanska Afrika za sirovine"Hrane i nema PRERADE HRANE toboze nemaju pare a stosu zgruvali pare od prodati preduzeca?Srbiji treba 12 Vojvodina da uradi sto Svedska.Neisplatise izvoziti sirovine hrane sadasu pronasli matematiku koju Srpski Seljak znao napamet decenijama.Vidite Ja dajem svoje zito"Kokama-Nosiljkama"Kroz JAJA ja dobijem cenu zita.Jer na Zapadu proizvodjaci hrane treba da zarade 30%ostali svi da rade za 10-15%Kod nas obrnuto radimo za 10% i stalnosmo u MINUSU dobiju dzabe hranu sto nas kvalifikuju za Srbe Crnce.Nekami neko objasni da nije tako.
