Dragan K. koji je u nedelji štednje 2007. godine poslušao tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića (da je isplativije štedeti u dinarima) ovih dana, tri godine kasnije – pokajao se. I pored toga što je reoročavao novac na šest meseci po najpovoljnijim kamatnim stopama (koje su u međuvremenu iznosile od 12 do 15 odsto na godišnjem nivou) nije imao očekivanu zaradu. Jer, kada je u ovogodišnjoj „Nedelji štednje” podigao i kamatu i glavnicu na 77.380 dinara što je na početku štednje bila vrednost od 1.000 evra dobio je ukupno 113.344,09 dinara ili 1.056,33 evra po sadašnjem kursu. Znači realni prinos na njegov novac je svega 56 evra. Njegov komšija Aleksandar M., koji je bio skeptičan prema štednji u dinarima i zato oročio hiljadu evra u istoj nedelji štednje, ovih dana je podigao ukupno –1.197,50 evra.

Draganu K. i drugima s njegovim iskustvom verovatno ništa ne znači to što centralna banka i dalje tvrdi da je u periodu od 2001. do 2010. godine bilo isplativije štedeti u dinarima, nego u devizama i zato će kada banke budu svele učinak ovogodišnje „Nedelje štednje” biti interesantno videti koliko štediša u to poverovalo. I same štediše ne spore da je bilo perioda kada je štednja u dinarima bila u plusu, ali oni koji su se jednom opekli teško će se nanovo odlučiti na takav rizik.

Država se, inače, ponosi time što je u poslednjih deset godina devizna štednja uvećana gotovo 20 puta i dostigla je oko 6,27 milijardi evra. Dinarska štednja povećana je 7,5 puta, sa 1,558 milijarda dinara što je tada bilo oko 26 miliona evra na 11,646 milijardi dinara što je sada oko 111 miliona evra. Ipak, dinarska štednja je na nivou od svega 1,5 odsto ukupne štednje.

I bankari i ekonomisti saglasni su da su razlozi za zanemarljivu dinarsku štednju stalan pad kursa domaće valute i visoka inflacija. Jer, ko ima staklenu kuglu da vidi koliko će dinar vredeti u narednih godinu dana?

Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom „Folksbanke”, kaže da građani mnogo više štede u evrima zbog stalnog pada vrednosti domaće valute i inflaciji koja je naš pratilac u poslednje dve decenije.

– Po poimanju štediša u Srbiji štednja u evrima sigurnija je od štednje u dinarima iako je u pojedinim periodima u poslednjih deset godina štednja u dinarima bila i realno isplativija čak i kada se uzme u obzir i obezvređivanje domaće valute. To znači da štediše u Srbiji ne teže uvek maksimizaciji prihoda na svoju štednju već u velikoj većini slučajeva žele da obezbede svoj novac od gubljenja realne vrednosti zbog inflacije ili rasta kursa u slučaju štednje u dinarima, kao i od eventualnog sistemskog rizika. Tako veliki broj štediša sa više novca „deli” svoja oročenja na više banaka do limita od 50.000 evra zbog pravila o osiguranju depozita do tog iznosa po komitentu u svakoj banci – kaže Grujić.

Vraćanje poverenja u štednju i zaduživanje u dinare je veoma važan i dugotrajan proces za koji je pre svega neophodna stabilnost i jačanje ekonomije koja bi dala realno uporište za manje fluktuacije domaće valute. Jedino po proteku određenog vremena takve ekonomske stabilnosti se može očekivati značajnije povećanje dinarske štednje za koju je praksa pokazala da je nikako nije moguće oživeti bilo kakvim visokim kamatnim stopama u uslovima većih fluktuacija kursa i visoke inflacije – kažu u ovoj banci.

U „Alfa banci” kažu da se građani još uvek radije odlučuju za štednju u stranim valutama, pre svega za štednju u evrima. Razloge za to treba tražiti u bliskoj prošlosti kada su dug period makroekonomske nestabilnosti i hiperinflacija obezvredili dinarsku štednju.

– U narednom periodu odlučujuću ulogu u promovisanju dinarske štednje imaće država koja svojim merama i makroekonomskom politikom treba da ohrabri građane da štede u dinarima i povrati im veru u domaću valutu. Pozdravljamo napore NBS da promoviše štednju u domaćoj valuti i najnoviju odluku da oslobodi banke od obavezne rezerve za štednju u dinarima, stav je Alfa banke.

Miroslav Rebić, člana Izvršnog odbora „Sosijeteženeral banke” kaže da je uslov da se poveća udeo dinarske u ukupnoj štednji vraćanje poverenja građana u dinar, a za to je osnovni uslov dugoročna stabilizacija domaće valute.

– Kada govorimo o dinarskoj štednji, treba da budemo svesni toga da postoji limit do koga je moguće uticati na njeno povećanje u ovom i narednom periodu. Pre svega, potrebno je uložiti dalje napore u postizanju makroekonomske stabilnosti, stabilnosti domaće valute, a zainteresovanost građana za dinarsku štednju zavisiće i od inflacije, razlike u kamatnim stopama na deviznu i dinarsku štednju – kaže Rebić.

Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, priznaje da prijatelje i rođake ne može da posavetuje da štede u dinarima. On od guvernera ni ne očekuje da stanovništvo podstiče da štedi u evrima, ali dodaje da ne treba građanima ni davati lažne nade.

– Da bi se u dinarima više štedelo potrebna višegodišnja stabilnost nacionalne valute, niska i stabilan inflacija, ali i predvidiva politika. Očigledno da država ne radi sve što je u njenoj moći da te uslove obezbedi. Ne postoji čarobnim štapić kojim bi Narodna banka preko noći mogla da ubedi stanovništvo da je bolje štedeti u dinarima. To je mukotrpan i dug proces – kaže Vučković.

S njim se slaže i Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu. Vrlo je jednostavan odgovor na pitanje zašto građani ne štede u dinarima.

– Mnogo su puta bili prevareni. Evro im donosi veću sigurnost i štednja u čvrstoj valuti ne nosi rizik od kursnih razlika, ali i inflacije. Treba reći i to da su kamate na štednju u Srbiji najveće u regionu, ali da se i dalje nekoliko milijardi evra drži u slamaricama. I to je pitanje poverenja. Sve je to individualna odluka pojedinaca – zaključuje Savić.

J. Rabrenović

A. Nikolić