Гашење 42 одсто београдских малих предузећа у протеклих годину дана, што је четвороструко више у односу на главне градове у окружењу, Мирослав Чучковић, члан градског већа објашњава смањењем тражње и падом куповне моћи становништва. Он признаје да престоничке занатлије и мали предузетници плаћају високе намете због којих је већина ставила катанац на радње. Ипак ове године, каже он, не могу се надати смањењу такси. Они који наставе пословање дажбине ће моћи да измире на шест рата без камате.

– Покренуо сам на градском већу ту тему јер живим у Обреновцу и обраћали су ми се многи власници предузећа. Један печаторезац који има киоск од осам квадрата плаћао је фирмарину 20.000 динара годишње, а сада треба да плати 30.000 динара квартално. То значи да ће му тај намет, који износи 120.000 динара, бити шест пута већи на годишњем нивоу – наводи Чучковић и објашњава да је то последица новог зонирања.

Он предлаже да се од идуће године таксе не одређују линеарно већ да се у обзир узму биланси пословања, односно промет предузећа, као што је предложила Унија послодаваца Србије. Јер високе таксе, које привредници не могу да плате, не доносе корист никоме, па ни градском буџету.

– Привредници од идуће године могу да рачунају на враћање таксе на истицање на фирме на прошлогодишњи ниво. Они који су раније плаћали 20.000 динара за истицање фирме на пример, а испостави се да су добро радили, њима ће та такса бити увећана за коју хиљаду динара. Власник радње која је имала лош промет плаћаће мање од 20.000 динара – каже члан градског већа Београда.

Од најављеног увођења седамнаесте таксе – накнаде за расвету, Чучковић каже да неће бити ништа. И без ње намети су изузетно високи, кажу привредници. Власник агенције за промет некретнина у Улици српских владара само за две таксе – накнаду за уређење земљишта и истицање фирме – треба да плати 900.000 динара.

Гашење великог броја малих предузећа у Београду према речима Александра Стевановића, сарадника Центра за слободно тржиште, резултат је преласка привреде у сиву зону пословања. Тамо их каже, нико не контролише, а и казне су ниске, пошто државу интересују само они који легално привређују.

Да би избегли свакодневне посете инспекција које их контролишу да ли су заборавили да плате ПДВ и које им избију из џепа 20.000 динара ако се радник спотакне о праг, једноставније им је да побегну у сиву зону. Други због високих намета, гасе фирме у Београду и отварају их у неразвијеним општинама где су јефтинији. У престоници потом отворе само заступништво, а и не морају. Зашто би плаћали фирмарину 150.000 динара, када она у унутрашњости кошта 5.000 динара, на пример. Привредници нису овце да их шишају, а да не добију ништа од државе за узврат – сматра Стевановић.

Драган Триван, председник Заједнице општих удружења привредника Привредне коморе Београда, не слаже се да привредници гасе предузећа ради преласка у сиву економију. Јер је за многе делатности такво пословање неизводљиво. Осим тога он сумња у податак Уније послодаваца Србије према коме је у главном граду угашено 42 одсто предузећа у протеклих годину дана. Тај проценат према његовом мишљењу је мањи, али потврђује да су комуналне таксе високе и да су један од разлога нестанка малих предузећа.

М. Авакумовић – Д. Мучибабић