Кредити од 130 милиона евра, које су банке дале Милу Ђурашковићу и његовим путарским предузећима „Нибенс групе”, како је кренуло, неминовно ће ојадити саме кредиторе. Упућени кажу да је то сасвим извесно и да банке неће моћи да извуку уложени новац. Колики ће им бити губитак на овом послу, још је непознато, јер банке, из њима знаних разлога, то не желе да саопште.

Познаваоци прилика кажу да су неке банке, опет из њима познатих мотива, одбиле да предузећа буду реструктуирана, што је подразумевало репрограм дуга на десет година. Очекивало се да ће у том периоду ова предузећа отплатити зајмове, а одласком у стечај, прогнозира се, могу да извуку тек 10 одсто позајамљених пара.

План реструктуирања Предузећа за путеве „Ниш” недавно је одбила Банка Интеза, као главни поверилац. И за остала предузећа из групе неизвесно је да ли ће им банке одобрити ресруктуирање, с обзиром на то да је ово предузеће практично власник свих осталих из групе.

У јавности се већ сумња да банке, које су прво дале, па одбиле сагласност на реструктуирање, заправо „чисте” тржиште за долазак неког новог и то страног играча који би преузео њихове послове. У оваквој спекулацији намеће се питање да ли ће тај неки нови играч банкама надокнадити уложене милионе.

Губитак банака је неминован зато што не могу наплатити дуг ни из заложене имовине, меница и обезбеђења државним плаћањима. За неке од њих, у случају неких кредита, средства обезбеђења су стављена на новац који држава уплаћује путарима за изведене послове, што значи да их путари, практично нису ни видели, јер их је банка аутоматски скидала (или ће их скидати) с рачуна када приспеју.

Колико се банке нису добро обезбедиле залозима, види се и на примеру кредита датих ПЗП „Ниш”. Четири банке су на пословној згради предузећа у Нишу ставиле четири хипотеке у вредности од по милион евра. Укупно четири милиона евра. С обзиром на то да објекат мора да буде два пута вреднији од вредности кредита, произлази да поменута зграда у Нишу вреди чак осам милиона евра. Нишлије ће се на ову рачуницу највероватније насмејати, јер се ради о ни мало репрезентативном објекту од неколико стотина квадрата који, кажу, вреди 300.000 до 400.000 евра. Како се онда могло десити да су је проценитељи, четири банке „дигли” на чак осам милиона евра?

Лакоћу банкарског одобравања милионских кредита Ђурашковићу и путарима, саговорник „Политике”, који је желео да остане анониман, објашњава потпуно другачијим економских приликама, у периоду од 2005. до 2008. године, када су кредити одобравани.

– То је било време економског раста. Оптимизма. Банке су имале новца. Њихове централе су им ставиле позамашне своте на располагање и оне су готово јуриле клијенте да испуне своје буџете, а не они њих. Сада се види да су новац зајмиле преко реалне, односно данашње вредности тих послова и некретнина. Не искључујем ни малверзације у самим банкама. Јавна тајна је да се кредити одобравају уз провизију ономе који то омогућава – каже овај стручњак, по коме банке нису одобравале кредите путарима само зато што су радили за државу, већ су рачунали и на високу стопу профитабилности у овом послу.

Један од банкара недавно је за „Политику” објаснио да су путари били добре платише и да се у банкарском свету третирају као мали богови. Нибенсове фирме учествовале су са 40 одсто у путној привреди Србије и имале годишњу реализацију послова од око 150 до 200 милиона евра.

По речима нашег саговорника, проблем је сада у томе што банке не желе да признају сопствену алавост. Другим речима, не желе званично да кажу да су њихова потраживања ненаплатива, да реструктуирају дуг, смање главницу и камату.

– Главни менаџер не жели да му у биографији пише да је за време његовог мандата банка остварила губитак. Тиме што одлаже да минус заведе у књигама, за себе обезбеђује бонус, годину дана добре плате и остале погодности, без обзира на то што ће књигама и даље стајати да је то потраживање реално наплативо. За банкаре је пресудан датум 31. децембар када „затварају” књиге и зато не треба очекивати скорији расплет путарских проблема. Ипак, неће то моћи заувек да се одлаже – сматра наш саговорник.

По његовим речима, овом мрцварењу погодује и политички тренутак у Србији. Долазе избори. Важан је социјални моменат, јер путари не примају плату месецима због чега протестују пред Владом Србије и банке се надају да ће држава „ускочити” и платити неки део њиховог дуга.

– Проблем је што ниједна банка неће да смањи своја потраживања према било ком предузећу. То није одговорно ни према акционарима банке ни према клијентима, а ни целокупној економији – каже наш саговорник, додајући да ће случај путарских фирми умногоме личити на „грчки сценарио”, по коме су приватне банке морале да им отпишу 50 одсто дуга.

Банкари, највећи кредитори путара, нису расположени да јавно говоре о својим зајмовима Нибенсу, а Здравко Крунић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, потврдио је да је ова банка један од мањих кредитора предузећа из „Нибенс групације”.

– Готово целокупан износ кредита је одобрен за финансирање већ изведених радова по наруџбини државних и општинских институција и обезбеђен залогом потраживања од њих. И поред тога што наплата нашег кредита практично не зависи од успешности реструктуирања „Нибенс групе”, већ од наплате заложених потраживања о року доспећа, ми подржавамо сваки договор и могућност за успешан опоравак групе у циљу решења нагомиланих социјалних проблема, као и елиминисања негативног утицаја на банкарски систем – каже овај банкар.

Милутин Николић из консултантске фирме „Цитадел” каже да је за предузеће боље да буде реструктуирано.

– Таква фирма више вреди него што јој је вредност у ликвидацији. Логичније је да банке прихвате реструктуирање, јер им се омогућава већа вредност. Реструктуирање је боље од стечаја. За сваку фирму постоји решење, а колики ниво дуга за њу је реалан, а колики мора да се отпише, ствар је преговара – каже Николић.

Маријана Авакумовић

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Банке кредитори

Чланице „Нибенс групе”, како се незванично може чути, највише кредита узеле су у АИК банци АД Ниш (око 50 милиона евра), Уникредит банка (25), Интеза (17), Сосијете женерал и ЕФГ, са по осам милиона евра. На наплату дугова чекају Рајфајзен, Универзал, Хипо Алпе Адрија, Комерцијална, Фолкс банка, Креди агрикол, НЛБ банка, Српска банка и Развојна банка Војводине.

Укупна дуговања предузећа из „Нибенс групе” су око 180 милиона евра, од чега су потраживања банака између 110 и 130 милиона евра, добављача око 30 милиона евра, а државе око 20 милиона евра. Дотле држава и локалне самоуправе њима дугују 31 милион евра.