Пријем готовинских уплата грађана не представља основни банкарски посао, али је једна од најчешће коришћених услуга пословних банака која уме да донесе и леп приход. У просеку свако домаћинство месечно реализује бар пет ових уплата преко пословних банака. Најчешће је реч о плаћању режијских трошкова за – струју, кирију, воду, комуналне услуге, порезе, телефон, кабловску телевизију, Интернет и слично. Накнаде банака за ову услугу су релативно ниске, међутим, приметна је велика шароликост цена тих услуга код већег броја пословних банака. Поједине банке ове услуге наплаћују потпуно непропорционално у односу на уложени труд и трошак па је потребно обратити пажњу код избора банке у којој се плаћа, јер није свеједно на који се и чији шалтер оде.

Истраживање портала kamatica.com показало је да најниже тарифе тренутно имају Поштанска штедионица, Хипо-алпе-адриа банка, Пираеус банка, КБЦ банка и Чачанска банка. Највише тарифе у овом тренутку наплаћују ОТП банка и Алфа банка.

Распон минималних провизија креће се од 20 до невероватних 150 динара. Распон максималних креће се од 660 динара до чак 10.000 динара (скоро 20 пута више). Процентуалне накнаде се углавном крећу у распону од 0,5 до један одсто.

Са високим минималним провизијама за готовинске уплате банке најчешће своје клијенте усмеравају ка електронском банкарству где су провизије далеко ниже, а негде чак и бесплатне уз плаћено одржавање рачуна са укљученим електронским банкарством.

Ризици највећег губитка су код максималних провизија за реализацију уплата, а оне се појављују углавном код уплата школарина, куповине аутомобила или неког другог трајног потрошног добра, уплате заосталих дуговања и слично. Грешка у избору банке за уплату у висини од преко милион динара може коштати уплатиоца и преко 9.000 динара.

Ризици губитака због грешке су присутни и код минималних провизија, посебно ако се има у виду да месечно само за плаћање режијских рачуна грађани обављају пет оваквих трансакција. Ризик грешке у овом случају носи око 650 динара губитка месечно или годишње 7.800 динара.

Поједини рачуни попут Инфостана, ЕДБ-а и слични не вуку накнаду у појединим банкама. Пословна банка и конкретно јавно предузеће склопе уговор о посебним условима реализације уплата месечних рачуна грађана, по коме предузеће надокнађује пословној банци трошкове које би иначе сносили грађани. Јавна предузећа то раде да би растеретила своје шалтере и обично се ради са банкама које имају најраширенију мрежу пословница.

Највеће уштеде се ипак остварују коришћењем електронског банкарства, где пословне банке углавном умањују уобичајене тарифе за 10 до 20 одсто, а неке чак и не наплаћују електронски испостављене налоге, јер трошкове надокнађују из цене пакета текућег рачуна или месечне накнаде за коришћење електронског банкарства.

Трајни налог је алтернатива коришћењу електронског банкарства и подразумева да уобичајене режијске трошкове клијента банке плаћају сваког месеца од стране пословне банке повлачењем средстава са рачуна клијента. Клијенту се месечно наплаћује накнада за коришћење услуге трајног налога, али је она доста нижа него збир накнада за плаћање сваког рачуна појединачно. Клијент у овом случају склапа уговор са банком и једино води рачуна о томе да на свом рачуну има довољно средстава да се плате сви рачуни.

Плаћање у оквиру банке је одличан начин уштеде, али је неопходно знати у којој банци прималац уплате има рачун. Због различитих рачуна даваоца режијских услуга непрактично је ову повољност користити за месечне рачуне, али је ово шанса за уштеду код већих и ретких уплата (школарине, већа дуговања, куповина аутомобила и слично), где се на једнократној провизији може значајно уштедети.

С. К.