У евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) уписана су имена 737.000 незапослених, што је 30.000 мање него у мају прошле године. Али, у поређењу са септембром 2008, списак незапослених је дужи за 10.000 људи. Од почетка транзиције, упркос расту бруто домаћег производа, број запослених у Србији је по правилу опадао. Тај тренд се поновио и прошле године. Економска криза је наметнула и смањивање броја запослених у државној управи, јавним и општинским службама, где је протеклих година број запослених једино растао.

Ако закони о смањењу администрације буду усвојени у парламенту, догодине ће без посла остати 2.224 државна службеника и још 5.648 оних који раде у локалној самоуправи. Судећи по садашњем односу понуде и тражње на тржишту рада, ако буду тражили ново запослење, најпре ће га наћи управо тамо где им је и уручен отказ, у – државним службама. Али, и на још неким другим местима. Где тачно, то не зна ни Национална служба за запошљавање.

НЗС наиме нема податке колико се послова тренутно нуди у Србији, јер послодавци више немају обавезу да пријављују потребу за радном снагом.

– Послодавац који жели да запосли новог радника, подноси Националној служби за запошљавање пријаву само уколико жели да посредујемо при одабиру лица. Уколико послодавац унапред зна кога ће запослити или не жели да му Национална служба посредује у запошљавању, није у обавези да нам пријави слободно радно место – наводе у НСЗ.

По резултатима студије Светске банке, вишак запослених појавиће се и у друштвеним делатностима – здравству и школству. Али, према подацима Националне службе за запошљавање, у тим јавним службама нарочито у мањим местима управо има посла за лекаре и медицинске сестре. Тамо недостају гинеколози, педијатри, специјалисти опште хирургије и интерне медицине. Али Национална служба за запошљавање поново није у могућности да утврди у ком региону и у којем граду недостају, на пример, здравствени радници.

Отпуштени државни и општински службеници са средњом стручном спремом могли би да се запосле као агенти у осигуравајућим кућама, али и као секретари и секретарице у предузећима. Онима који су остали без посла а имају економски факултет „биро рада” нуди ухлебље у просвети или у унутрашњости. Школе вапе за професорима математике, физике, немачког, енглеског и латинског језика и економске групе предмета. На 14 српских универзитета посла има за професоре историје, филологије и дефектологије.

– Занимања у којима је регистровано више слободних радних места од броја расположивих радника на евиденцији НСЗ јесу претежно онаса седмим степеном стручне спреме, и то у области просвете.У већини случајева,реч јео раду на одређено време. У другим областима као најтраженија занимања појављују се дипломирани фармацеути и инжењери електротехнике – наводе у НСЗ.

Послодавци имају потребу за радницима из области васпитања и образовања, трговине, угоститељства и туризма, машинства и грађевинарства.

Гледано по професијама, најлакше до посла долазе фармацеути, фармацеутски техничари, доктори медицине, специјалисти педијатри, специјалисти клиничке биохемије, специјалисти радиологије, машински инжењери, грађевински инжењери (смерови хидроградња, конструкциони, нискоградња), инжењери архитектуре, прехрамбене технологије, агрономи, енергетичари, инжењери електротехнике (смертелекомуникације) и индустријски дизајнери.

Међу квалификованим радницима најлакше до посла долазе армирачи, зидари, тесари, возачи аутобуса, месари, конобари, касирке и чистачице.

Највише је незапослених текстилаца и кожара, а следе сервисни механичари. Националној служби за запошљавање пријављено је 2.428 незапослених механичара, а нуди им се само 12 радних места.

Судећи по садашњем стању понуде и потражње, најмање изгледа да дођу до посла у струци имају дактилографи који остану без посла у предстојећем смањивању запослених у државним и општинским службама. У Србији посао траже 4.123 дактилографа, а Националној служби запошљавања пријављена је потражња за четири радника те струке. До посла тешко долазе и учитељи, шумари, воћари и техничари свих специјалности.

Изузетак су економисти са смера финансије и рачуноводство, лекари опште медицине и доктори стоматологије, који спадају у суфицитарна занимања само у Београду.