Економски раст у Европи вероватно ће догодине стагнирати, што значи да ће Србију бити погођена таквим развојем догађаја јер доста послује с тамошњим тржиштем. Развој догађаја у еврозони – брига је и за нас. Овим речима, Богдан Лисоволик, шеф Канцеларије Међународног монетарног фонда почиње разговор за „Политику“.

– Tри најважнија трговинска партнера Србије су Италија, Немачка и Босна и Херцеговина. Италија ће очигледно бити у рецесији, а ваша земља је с њом повезана, не само преко извозних канала, већ и банкарског сектора и страних инвестиција. Други битни трговински партнер је Немачка, која ће имати пад привредног раста у односу на ову годину. Босна и Херцеговина је у знатној мери повезана са Европом. Ситуација није ружичаста, али за Србију за сада прогнозирамо раст од 1,5 одсто у 2012. години.

Марк Ален, шеф мисије ММФ-а, рекао је да постоје неки ризици да се та прогноза оствари?

Јесте. Процена од 1,5 одсто раста заснована је на стагнацији опоравка у еврозони и делимичној рецесији у Италији. Уколико у еврозони буду забележене негативне стопе раста, а рецесија у Италији буде дубља од очекиване – процена за Србију постаће превише оптимистична. Пратићемо ситуацију, анализирати шта се дешава. Важно је да креатори економске политике адекватно реагују и да фискална ситуација буде под контролом.

Ако економски раст буде мањи од 1,5 одсто, значи ли то додатно повећање минуса у каси?

Закон о буџетском систему дозвољава повећање дефицита у ситуацији када је економски раст мањи од очекиваног. Према тој формули дефицит би следеће године требало да буде 4,5 одсто. Одлучили смо да буде мањи јер морамо да држимо јавне финансије под контролом. Такође и ниво јавног дуга је висок. Ако економски раст буде мањи од очекиваних 1,5 одсто не могу дати конкретну цифру колико ће износити минус у каси, али проблем ће бити исти. С једне стране, имаћемо формулу која предвиђа повећање дефицита, док ћемо с друге стране имати ограничење о финансирању и висини јавног дуга.

Да ли је то повећање минуса у каси отворило врата кршењу фискалног правила по коме јавни дуг не може бити већи од 45 одсто?

Питање је како контролисати јавни дуг. Минус у буџету је један фактор утицаја. Други су државне гаранције за јавна предузећа, које су прилично велике. Она углавном не послују профитабилно и нису у стању да узму кредит без гаранције државе. Смањење гаранција значило би бољу контролу јавног дуга. Још једна могућност је приватизација. Морате имати кредибилан план како да вратите ниво јавног дуга испод 45 одсто, уколико дође до пробијања. Због тога ће раст мањи од 1,5 одсто значити нека додатна прилагођавања.

Значи ли то прилагођавања на расходној, или приходној страни буџета?

О томе ће се преговарати у зависности од развоја ситуације. Искуство у другим земљама сугерише да је најбоље да се већи део прилагођавања обави на расходној, а мањи део на приходној страни. То зависи и од тога да ли је смањење потрошње политички прихватљиво.

Шта је ваш рецепт за смањење потрошње? Ребалансом се обично смање капитална улагања, а повећа текућа потрошња?

Капитална улагања су најпродуктивнији део државне потрошње. Студије широм света показале су да она знатно допринoси одрживом расту, за разлику од повећања плата у јавном сектору. Важно је наћи начин да се та издвајања заштите, а у оваквим политичким околностима лоби за капитална улагања није био јак. Друге категорије потрошње преузеле су примат. Охрабривали смо власти да заштите такву врсту улагања и да буду врло разумне када је о осталим нивоима потрошње реч. Пракса показује да није увек било тако. Разумемо да је то последица коалиционе владе сачињене од различитих партија. Што се тиче дискреционe потрошњe, на пример, уложен је напор да се смање субвенције. Такође, треба контролисати издатке за куповину робе и услуга.

Видите ли повећање ПДВ-а на дневном реду следеће владе?

Пореска реформа мора бити неутрална у односу на дефицит буџета. Смањење директних пореза, као што је оптерећење на плате и доприносе, мора да подразумева повећање индиректних пореза, као што је ПДВ, на пример. Иако смо сматрали да би таква реформа омогућила повећање конкурентности економије, јер не би погодила инвестиције, извоз и запосленост – схватили смо да нема политичког консензуса.

Најављивано је да ће кључна реч аранжмана из предострожности бити реформе. Има ли простора за то у предизборно време?

Видимо неки простор, али врло узак. Постизборни период је време за реформе јер влада тада има цео мандат. Цена реформи се плаћа одмах, користи се убирају после две, три године. То је, нажалост, разлог зашто се такви потези не повлаче пре избора. Људи схватају да постоје неке ствари које морају да се предузму, а нису популарне и допринеће будућем развоју земље. Грађани могу и позитивно да виде храбре реформе – као светло на крају тунела.

Новија економска историја нас учи да у предизборно време Србија увек повећава потрошњу. Бојите ли се тога?

Свестан сам ризика. Најбоља заштита од прекомерне потрошње је Закон о буџетском систему који је поставио обазрив оквир за раст плата и пензија. Раста ће бити, али не као током 2008. године када су пензије повећане за тридесет одсто. Тренутак је такав да морамо да будемо врло опрезни, глобална криза ограничила је ресурсе. Нема новца за неумерене прохтеве и он се мора користити врло рационално. Скенирајте све битне одлуке због њихових трошкова и доприноса одрживом економском развоју заснованом на извозу.

Можда ће неки следеће године имати више новца. Локалне самоуправе ће добити 40 милијарди динара више за трошење. Бојите ли се да тај новац може да оде у предизборне сврхе?

О томе разговарамо с властима, јер мора се контролисати начин трошења тих пара. Припрема се систем надзора и санкционисања сваког ненаменског трошења. Закони о буџетском систему и o јавном дугу имаjу извесна ограничења када су локалне касе у питању. Тако, на пример, минус у општинском буџету не може бити већи од 10 одсто прихода, локалне касе могу да се задуже само за инвестиције, а дуг не може да буде већи од 50 одсто прихода. Изазов ће бити примена тих правила. У случају кршења правила централа каса може да им смањи трансфере. Отворена је велика рупа у централном буџету и план је да се затвори преко смањења субвенција, трошкова за куповину робе и услуга и проналажења додатних прихода. То је према нашем мишљењу другo решење. Првo је билo да се не направи таква рупа. Закон је почео да се примењује у лошем тренутку, када је стабилна фискална позиција од кључне важности. Сада смо ту да помогнемо и видимо шта је другa опција.

Економски стручњаци мисле да сте били прилично меки према нашој влади. Зашто сте били тако нежни с њима?

Покушали смо да се договоримо око битних ствари. Да направимо прогрес, као што смо и учинили усвајањем фискалних правила и ограничењем раста плата и пензија. Спровели смо још неке кораке који су јавни сектор држали под контролом, али и реформе, попут пензионе. Индексација плата и пензија је прилично разумна, али су је неки видели као врло строгу. Строгоћа не мора дa подразумева да некога присиљавате да ради нешто што уопште не жели. За успешнy примену програма потребна је и вољa власти да учини договорено. Ако неком званичнику наредите да ради нешто што нипошто не жели, он ће гледати како да то избегне и резултат ће изостати.

----------------------------------------------------------------

Новине читам на српском

У Београду живите дуже од две године, осећате ли се овде као код куће?

Да. Живот овде је прелепо искуство. Волим све у Београду, нарочито то што су људи добро расположени. Волим тај космополитски додир који се осећа у српској престоници. Види се да је некада био де факто престоница читавог блока земаља у развоју. Можда је и због тога дискусија у медијима врло богата, када су различите теме у питању. У другим земљама се обично баве само собом, док овде имате глобални поглед, па се тако могу прочитати анализе о америчкој политици, европском проблемима, земљама региона...

Значи ли то праћење српских медија да сте научили језик?

Да. Могу да читам све. (Одговорио је на течном српском.)

Имате ли пријатеље у Србији?

Наравно. Неки од наших пријатеља су обични људи, а неки од њих су повезани са економијом и мојим послом. Моја жена и ја такође имамо доста руских пријатеља. Oни се овде заиста осећају као део друштва. Неки од наших пријатеља су из дипломатских кругова, широм света. С многима се виђамо јер су нам деца истих година. С њима понекад играм кошарку или се виђамо у неформалним околностима.

У Београду ми се свиђа и то што је културни живот врло богат, позоришта су одлична, има много концерата. У Русији, док сам студирао, често сам ишао у позориште и чини ми се да ми је касније недостајала та култура драме. Ви у српским позориштима негујете исти тип драме. У Америци, на пример, таква врста позоришта није развијена.

Био сам на неколико концерата и заиста сам био затечен интересовањем Срба за такве догађаје и квалитетом публике.