Од нашег сталног дописника
Букурешт, 2. маја – Позната српска компанија „Ист Поинт” наставља да успешно развија своје послове у Румунији. Управо смо присуствовали пуштању у погон новог „Ист Поинтовог” објекта на румунској територији. Реч је о ултрамодерном житном складишту са врхунском технологијом, подигнутом у слободној царинској зони покрај подунавског града Ђурђуа. У овај објекат је инвестирано два милиона700.000 евра.

Капацитет силоса (на бази пшенице) износи 5.000 тона, али се веома лако може проширити на 12.000 тона. Он је спреман да прими и процесира све врсте житарица, као и сунцокрет и репицу. За један радни дан из њега у барже може да се утовари и по 1.500 тона.

Реализација овог новог „Ист Поинтовог” пројекта има директне везе са постојањем и радом његовог великог житног терминала у црноморској луци Констанци. Терминал се налази баш на месту где се завршава пловни канал Дунав–Црно море. Тај савремени силос има капацитет од 100.000 тона. Међутим, његово оптимално коришћење захтева не само повећану динамику „пуњења батерија”, него и проширивање капацитета (на 250.000 тона).

О свему томе разговарали смо са власником „Ист Поинта” Зораном Дракулићем. Пре свега добили смо објашњење о томе зашто је за нови погон била изабрана локација Ђурђу, наспрам бугарске луке Русе:

– Ова је зона део румунске житнице где ми очекујемо да набављамо годишње бар 100.000 тона. Део робе ћемо захватати и из суседних бугарских извора, с обзиром да се у непосредној близини налази једини мост преко Дунава који спаја две земље чланице ЕУ. Очекујемо да ће Румунија убрзо знатно повећати своју пољопривредну производњу, која је последњих година, из разних разлога, опала или стагнирала.

О позицији коју ће имати нов силос у Ђурђу, у општем склопу планова развоја послова компаније у Румунији, Зоран Дракулић објашњава:

– С обзиром на проширивање наших капацитета у Констанци наредних година, ми морамо да дигнемо посао од милион и по тона, колико у овом тренутку радимо, на преко три милиона тона житарица. Према томе, нама су потребни управо овакви нови силосни пројекти, који ће дати подршку великом силосу у Констанци. То је суштина.

Господин Дракулић је поменуо и потребу да се компанијина флота баржи на Дунаву што ефикасније користи,будући да је један њен део тренутно „паркиран”.

Дракулићеве оцене и процене допуњује инжењер Ђорђе Кркљуш, човек који је предводио реализацију терминала у Ђурђу:

– Ова карика, која нам је недостајала, практично значи да будемо први или међу првима у ланцу откупа житарица у овој доста широкој румунско-бугарској зони и да их нашим баржама шаљемо даље за Констанцу, а оданде да је, као и сваку другу тзв. унијску робу, пласирамо на светско тржиште. Практично, то је цело медитеранско тржиште – северна Африка, јужна Европа, Турска, Блиски исток.

Милан Петровић