Новац се опере пре берзе

Комисија за хартије од вредности месечно надлежним државним институцијама – Управи за спречавање прања новца, МУП-у, тужилаштву – укаже на три до четири сумњива случаја берзанског и ванберзанског трговања. О којим се то, међутим, трансакцијама ради, председник комисије Милко Штимац не може да говори јер је то службена тајна.

С обзиром на то да се у трговању на берзи појављује само новац за који је банка дала потврду да га клијент поседује, одговорност за његово порекло је пребачена на банке, односно на Народну банку Србије која контролише њихов рад.

– Ако предузеће које је у Агенцији за привредне регистре евидентирано са само 500 евра оснивачког капитала, а таквих је много, донесе банкарску гаранцију за понуду за преузимање на два милиона евра, за нас је то, према прописима, све легитимно. Ми у нашим контролама морамо да утврдимо да ли брокерске куће, друштва за управљање инвестиционим фондовима, кастоди банке... имају евиденцију о својим клијентима, то су подаци које ми гледамо у контролама. Ми не можемо да утврдимо да ли је било прања новца – кажу у комисији.

По речима Милка Штимца, свако трговање хартијама од вредности у готовини може да се доведе у везу с покушајем прања новца.

– Хартијама од вредности, било да су акције, било обвезнице, искључиво се тргује преко банкарских рачуна и зато сваки покушај њихове исплате у готовини може да укаже да се ради о покушају прања новца. На то прво мора да одреагује Централни регистар хартија од вредности, јер купац мора те акције да прекњижи да би постао њихов власник, међутим то не може без берзанске закључнице. Акције се могу пренети и уговором, а такви су често случајеви када нека група радника уговором о поклону наводно жели да да акције свом директору. То је мало нелогично и може бити да их неко уцењује да ће добити отказ ако то не учине. Пошто ипак нешто мора да им се плати, они буду исплаћени у готовини, а ту све заједно има повреде пореских прописа, кривичног дело изнуде и другог – објашњава Штимац.

И понуда за преузимање може да има елементе који указују на прање новца. Један такав у јавности сада већ добро познат случај јесте преузимање Туристичко-хотелског предузећа „Палић” 2005. године које се доводи у везу с новцем за који се сумња да припада Дарку Шарићу. Комисија за хартије од вредности упозорила је тада Управу за спречавање прања новца да је могуће да се ради о тој работи јер им је било сумњиво да 25-годишњи студент из Пљеваља има милионе евра да преузме то предузеће. Управа тада није успела да прикупи доказе да је реч о упливу прљавог капитала у легалне токове, али до преузимања није дошло из других разлога.

Штимац напомиње да комисија има добру сарадњу с надлежним државним органима, али да ови немају законску обавезу да их обавесте колико су биле основане њихове представке о сумњивим трансакцијама. Информацију, кажу, добију на друге начине јер је немогуће сакрити да је неко из ове бранше кривично одговарао. Таква лица губе лиценцу за рад, не могу бити директори брокерских кућа, па су због тога врло опрезни. Купци и продавци су ти који „страдају”, али је и таквих случајева свега један до два годишње.

Комисија за хартије од вредности ипак није без надлежности. Годишње спроведу око 1.700 различитих контрола, а за девет месеци прошле године комисија је донела решења да се против три правна и четири физичка лица поднесу пријаве за привредни прекршај, а против два правна лица, и у њима одговорних лица, пријаве за привредни преступ. Двојици брокера привремено је забрањено бављење брокерско-дилерским пословима у трајању од 30 дана ради тога што се у обављању брокерских послова нису придржавали важећих прописа. Према два брокерско-дилерска друштва изречено је писмено упозорење.

У 2008. години поднели су 18 пријава за привредни преступ, донели 12 решења о отклањању утврђених неправилности, донели девет решења о привременој забрани обављања свих послова из дозволе за обављање делатности брокерско-дилерског друштва, као и привремено забранили двојици брокера обављање брокерско-дилерских послова, једном у трајању од 30 дана, а другом од 50 дана.

– Проблем је што прописи нису јасно дефинисали ни дело ни казну. Закон, на пример, каже да инсајдерско трговање није дозвољено, али нигде не прописује санкцију, ми то предамо тужиоцу и ником ништа. Ми сада када неко купи више од 25 одсто акција неког предузећа и не да понуду за преузимање можемо само да му над вишком одузмемо право гласа. Много би била јача казна да комисија може да одузме право гласа на свим акцијама и тада се нико не би играо – каже Штимац напомињући да се очекује да нови закон из ове области реши ове мањкавости.

Због светске кризе и међународне финансијске организације пооштравају услове пословања и траже од нас да с тим рачунамо код доношења новог закона.

– У Хрватској, САД и Француској кад постоји сумња да нешто није у реду с трансакцијом на берзи, она може да се заустави и испита. Ми то не можемо, већ тек на крају трговања. На пример, ако је вредност у трговању скочила 10 одсто, зауставља се трговање том акцијом и пошаље се допис компанији да се види шта се с њима дешава, брокеру који извршава налог, зашто је цена скочила. Уколико се испостави да је све у реду, трансакција се наставља. Нацрт новог закона предвиђа и такво овлашћење за комисију – каже Штимац.