Da li će i koliko „Luka Beograd” plaćati za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, pod velikim je znakom pitanja. I da ova kompanija hoće da podigne novu stambeno-poslovnu četvrt pokraj Dunava mora da dokaže da je korisnik zemljišta, oko koga se godinama spori sa gradom, pokrene izmenu planskih dokumenata i izmesti teretno pristanište. Te planove mogao bi, međutim, da pomrsi novi zakon o lukama.

Ovaj propis, koji bi do kraja marta radna grupa Vlade Srbije trebalo da uobliči, predviđa uspostavljanje javne svojine nad lučkom infrastrukturom, što dodatno komplikuje namere vlasnika luke.

Izgleda da je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, imao sve to u vidu kada je prekjuče rekao: „Mislimo da zemljište ’Luke Beograd’ pripada Gradu i tužimo se oko toga. Kada dobijemo na sudu neće morati niko ništa da plaća, sve će biti naše”, odgovarajući na pitanje šta misli o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine zemljišta u robnoteretnom pristaništu.

Uslov za konverziju je, pojašnjava Strahinja Sekulić, javni pravobranilac Beograda, da „Luka Beograd” dokaže pravo korišćenja.

– Grad joj to osporava. Ako nema pravo korišćenja, nema šta da konvertuje – kaže Sekulić i objašnjava da se grad do sada uknjižio na 118 hektara od Pančevačkog mosta do Ade Huje.

– Pripremili smo dokumentaciju za uknjižbu još 75 hektara, a samo na trećini se prostire luka. Ako im bude priznato pravo korišćenja moraće da plate konverziju za oko 40 hektara – napominje Sekulić.

Na drugoj strani, u „Luci Beograd” podsećaju da projekat „grad na vodi”, odnosno ekskluzivni poslovno-stambeni kvart, treba da bude sagrađen na delu zemljišta koje „nikada nije bilo predmet spora”.

– Reč je o zemljištu koje se prostire od Beogradske toplane na Dorćolu do Pančevačkog mosta, površine 96 hektara, od čega je 85 zemljište, a 11 hektara vodeni basen – preciziraju u ovoj kompaniji.

I osim nesaglasja oko toga koliko hektara pripada gradu, a koliko luci i zakonskih novina, koje će verovatno onemogućiti menjanje krvne slike ovog prostora, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavljuje novu procenu tržišne vrednosti preduzeća.

– Imam osećaj da će „Luka Beograd” vredeti nekoliko stotina miliona evra pa će joj biti oduzeto 40 miliona evra koje je uložila. Razliku će morati da plati ako želi da gradi – rekao je prekjuče Dulić.

Upitani da li će platiti konverziju, u „Luci Beograd” kažu da ih brinu troškovi investiranja u Srbiji, koji se povećavaju ne samo kroz novouvedenu naknadu za konverziju zemljišta, već i visoke takse za građevinsko zemljište.

– „Luka Beograd” ima izvanredan projekat za međunarodno tržište, i, uz druge slične projekte iz Beograda i Srbije, na njihovu uspešnost možemo računati samo ako vlada bude njihov promoter kao što se to radi u svim zemljama oko nas. U boljoj investicionoj klimi naknada za konverziju predstavljala bi prihvatljivu stavku na troškovnoj strani projekta, dok će u suprotnom „grad na vodi” ostati samo projekat na papiru i od naknade za konverziju neće biti ništa – navode u „Luci Beograd”.

Sve i da sadašnji vlasnici hoće da plate konverziju, u tome će ih, po svemu sudeći, omesti novi zakon o lukama. Prema radnoj verziji ovog dokumenta, lučka delatnost i infrastruktura idu u ruke grada ili Republike, a privatnik, u konkretnom primeru vlasnik preduzeća „Luka Beograd”, može da bude samo operater.

Ista sudbina očekuje vlasnike devet privatizovanih luka poput Apatina, Pančeva (u vlasništvu kompanije „Invej”) i drugih.

U Ministarstvu za infrastrukturu nam je potvrđeno da se radi na ovom zakonu i da je reč o usklađivanju sa standardima Evropske unije. O pojedinačnim zakonskim rešenjima nisu hteli da govore dok ne bude urađena konačna verzija. Hoće li se luka seliti na neku drugu lokaciju, po svemu sudeći, vlasnik preduzeća neće odlučivati. Poslednju reč daće grad, odnosno Republika.

Na ove novine, u „Luci Beograd” juče nisu imali komentar.