Да ли ће и колико „Лука Београд” плаћати за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине, под великим је знаком питања. И да ова компанија хоће да подигне нову стамбено-пословну четврт покрај Дунава мора да докаже да је корисник земљишта, око кога се годинама спори са градом, покрене измену планских докумената и измести теретно пристаниште. Те планове могао би, међутим, да помрси нови закон о лукама.

Овај пропис, који би до краја марта радна група Владе Србије требало да уобличи, предвиђа успостављање јавне својине над лучком инфраструктуром, што додатно компликује намере власника луке.

Изгледа да је Драган Ђилас, градоначелник Београда, имао све то у виду када је прекјуче рекао: „Мислимо да земљиште ’Луке Београд’ припада Граду и тужимо се око тога. Када добијемо на суду неће морати нико ништа да плаћа, све ће бити наше”, одговарајући на питање шта мисли о претварању права коришћења у право својине земљишта у робнотеретном пристаништу.

Услов за конверзију је, појашњава Страхиња Секулић, јавни правобранилац Београда, да „Лука Београд” докаже право коришћења.

– Град јој то оспорава. Ако нема право коришћења, нема шта да конвертује – каже Секулић и објашњава да се град до сада укњижио на 118 хектара од Панчевачког моста до Аде Хује.

– Припремили смо документацију за укњижбу још 75 хектара, а само на трећини се простире лука. Ако им буде признато право коришћења мораће да плате конверзију за око 40 хектара – напомиње Секулић.

На другој страни, у „Луци Београд” подсећају да пројекат „град на води”, односно ексклузивни пословно-стамбени кварт, треба да буде саграђен на делу земљишта које „никада није било предмет спора”.

– Реч је о земљишту које се простире од Београдске топлане на Дорћолу до Панчевачког моста, површине 96 хектара, од чега је 85 земљиште, а 11 хектара водени басен – прецизирају у овој компанији.

И осим несагласја око тога колико хектара припада граду, а колико луци и законских новина, које ће вероватно онемогућити мењање крвне слике овог простора, министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић најављује нову процену тржишне вредности предузећа.

– Имам осећај да ће „Лука Београд” вредети неколико стотина милиона евра па ће јој бити одузето 40 милиона евра које је уложила. Разлику ће морати да плати ако жели да гради – рекао је прекјуче Дулић.

Упитани да ли ће платити конверзију, у „Луци Београд” кажу да их брину трошкови инвестирања у Србији, који се повећавају не само кроз новоуведену накнаду за конверзију земљишта, већ и високе таксе за грађевинско земљиште.

– „Лука Београд” има изванредан пројекат за међународно тржиште, и, уз друге сличне пројекте из Београда и Србије, на њихову успешност можемо рачунати само ако влада буде њихов промотер као што се то ради у свим земљама око нас. У бољој инвестиционој клими накнада за конверзију представљала би прихватљиву ставку на трошковној страни пројекта, док ће у супротном „град на води” остати само пројекат на папиру и од накнаде за конверзију неће бити ништа – наводе у „Луци Београд”.

Све и да садашњи власници хоће да плате конверзију, у томе ће их, по свему судећи, омести нови закон о лукама. Према радној верзији овог документа, лучка делатност и инфраструктура иду у руке града или Републике, а приватник, у конкретном примеру власник предузећа „Лука Београд”, може да буде само оператер.

Иста судбина очекује власнике девет приватизованих лука попут Апатина, Панчева (у власништву компаније „Инвеј”) и других.

У Министарству за инфраструктуру нам је потврђено да се ради на овом закону и да је реч о усклађивању са стандардима Европске уније. О појединачним законским решењима нису хтели да говоре док не буде урађена коначна верзија. Хоће ли се лука селити на неку другу локацију, по свему судећи, власник предузећа неће одлучивати. Последњу реч даће град, односно Република.

На ове новине, у „Луци Београд” јуче нису имали коментар.