Јавна расправа о новом Закону о енергетици увелико траје. Први наговештаји говоре да ћемо с новим прописом, усклађеним с правилима Европске уније, добити документ који ће нас покренути из вишедеценијског енергетског затишја (за две деценије није направљена ниједна нова фабрика струје) и померити с мртве тачке у многим областима ове веома важне привредне гране. Остаје, међутим, и зебња колико један овакав закон може да помогне, ако укупна економска политика не створи простор за нова домаћа и инострана улагања, јер без инвестиција у енергетику трпи цела привреда.

О новинама везаним за Закон о енергетици, који би ускоро требало да уђе у скупштинску расправу, разговарали смо с Душаном Мракићем, државним секретаром у Министарству инфраструктуре и енергетике.

Шта доноси нови закон о енергетици?

Новим законом о енергетици наставља се реформа енергетског сектора кроз усклађивање домаћег законодавства са прописима Европске уније. Настојања владе и Министарства инфраструктуре и енергетике огледају се у разумној политици реформи и реструктурисању енергетског сектора, како би Србија добила ефикасне компаније које ће бити замајац опоравка целокупне привреде. Овим Законом уредићемо и неке сегменте који нису били обухваћени претходним прописом како бисмо омогућили развој енергетског тржишта у Републици Србији.

Основни циљеви новог закона о енергетици су – унапређење поузданости, сигурности и квалитета испоруке и снабдевања енергијом и енергентима, повећање заштите учесника на тржишту и конкурентности, наставак реформе сектора кроз унапређење рада енергетских субјеката и њихово оспособљавање за тржишне услове пословања, побољшање услова за интеграцију у регионално тржиште, јачање услова за одрживи развој, унапређење енергетске ефикасности као и побољшање услова и поједностављивање процедура за инвестирање у енергетски сектор генерално.

У чему ће се нови закон разликовати од досадашњег у области нафте, гаса, обновљивих извора енергије, електроиндустрије?

Нови закон о енергетици доноси низ новина у свим овим областима што ће свакако да осете грађани кроз већу сигурност испоруке енергије и енергената и кроз, надамо се, ниже цене које ће бити последица отворене тржишне утакмице у свим овим секторима. На тржишту нафте и нафтних деривата данас смо веома задовољни ефектима либерализације. Овај сегмент енергетике је пример како ствари треба уређивати и у другим секторима. Поред читавог низа правилника који су усвојени пре почетка либерализације тржишта, нови закон додатно уређује ову област кроз сигурност снабдевања, обавезне и оперативне резерве нафте и нафтних деривата, транспорта нафте и, што је за грађане најважније, бољи квалитет и контролу квалитета нафтних деривата. Пре почетка либерализације тадашњи министар енергетике је обећавао ниже цене горива. Морам да кажем да је читав сет ових докумената довео до нижих цена, јер да је Уредба о формирању цена нафтних деривата остала на снази цене би биле за 10 динара више. Тржиште гаса биће далеко боље уређено него до сада са већом сигурношћу свих корисника гаса у случају било каквих поремећаја у снабдевању. Иако је код гаса тешко говорити о слободном тржишту због објективних ограничења која су последица специфичности овог енергента, најважнија новина коју нови акт доноси везано за трговину гасом јесте право приступа треће стране што је једна од обавеза европског енергетског законодавства која још није заживела ни у свим чланицама ЕУ. Нашли смо прихватљив модел да задовољимо европске партнере, али и да у исто време не одустанемо од наших националних интереса када је у питању снабдевање овим енергентом.

Када је реч о обновљивим изворима енергије?

Обновљиви извори енергије су представљали, а биће и у будуће један од приоритета у раду Министарства инфраструктуре и енергетике. Као што је познато влада је креирала правни оквир за инвестиције у овај сектор. Велики интерес инвеститора као и велики број енергетских дозвола довољан су доказ квалитета овог правног оквира. Нови Закон ће посебну пажњу да посвети овом сектору тако што ће инвеститорима бити гарантована већа правна сигурност, а и саме процедуре за реализацију ових инвестиција биће далеко једноставније.

Ни у једној земљи у свету читав оквир обновљивих извора енергије није регулисан само Законом већ и другим подзаконским актима. Ваља очекивати да сви пратећи подзаконски акти буду готови у року од неколико месеци по усвајању овог закона и ако је и овај сет подзаконских аката који је тренутно на снази у складу са свим ЕУ директивама као и највишим стандардима у овој области у свету.

Колико је будући закон у складу с интенцијама таквих прописа у ЕУ?

Овај закон је у складу са ЕУ директивама другог пакета, али и са неким директивама из трећег пакета ЕУ. Њиме се испуњавају обавезе и према Енергетској заједници на шта смо се обавезали Уговором о приступу Енергетској заједници. Нацрт Закона је представљен институцијама ЕУ које су задужене за мониторинг над сектором енергетике и могу да кажем да су они веома задовољни новим Законом за који сматрају да испуњава све потребне услове за интеграцију наше енергетике у ЕУ.

Колико простора овај закон посвећује енергетској ефикасности где смо на репу Европе?

Нови Закон о енергетици ствара правни основ за боље регулисање овог важног енергетског питања. Први пут ћемо усвојити закон о рационалној употреби енергије који ће у потпуности уредити ову област. Закон је готов и ускоро очекујемо да уђе у скупштинску процедуру. Реч је о системском закону којим ћемо само најосновније третирати ово питање док ћемо Законом о рационалној употреби енергије ближе регулисати ову целу област. Основни проблем енергетске ефикасности у Србији је тај што је електрична енергија знатно јефтинија у односу на неке друге земље па се због тога често и нерационално користи.

Србија ће се кандидовати за улазак у ЕУ, али за њу не важе прописииз анекса 1 Кјото протокола по коме мора да се смањи емисија угљен-диоксида.Уласком у ЕУ Кјото предвиђа драстично смањење штетних гасова.Имали Србија пара за ово или ће нам затворити термоелектране?

Србија не припада групи земаља које су у оквиру Кјото протокола, класификоване као развијене земље, и припадају Анексу 1 у оквиру Оквирне конвенције УН о промени климе, па самим тим ни Анексу А у оквиру Кјото протокола.

Тачно је да ЕУ очекује да Србија, као и остале земље које имају статус кандидата, а не припадају Анексу А у Кјото протоколу, промене статус када постану земље ЕУ. Међутим, треба имати у виду да је ЕУ у оквиру Кјото протокола добровољно прихватила да емисије ГХГ (гасови са ефектом стаклене баште) смањи за осам одсто, иако Кјото прописује само 5,2 процента, али је у оквиру ове своје колективне обавезе утврдила и принцип „расподеле терета”, тако да су најразвијенији у оквиру ЕУ прихватили знатно веће обавезе смањења ГХГ, на пример Немачка за 22 процента, а неке, као Шпанија, Португал, Грчка и друге, могу да повећају своје емисије ГХГ у току трајања Кјото протокола (1. јануар 2008. до 31 дец. 2012), с тим да кумулативни износ смањења на нивоу ЕУ буде осам процената.

Имајући у виду овакав приступ, који ће ЕУ задржати и након Кјотоа, не постоји бојазан да ћемо морати да затворимо наше термоелектране.

Поред тога, важно је указати да се већ пет година воде преговори око пост Кјото режима, тако да није могуће предвидети какав ће бити режим смањења емисија након 2012. године, односно окончања овог протокола.

За разлику од других развијених, чланица Анекса 1, ЕУ је прописала и законодавство које од земаља чланица тражи да до 2020. обезбеде да смање емисије ГХГ за 20, повећају енергетску ефикасност за 20 и повећају учешће обновљивих извора енергије за 20 процената.

Међутим, исход преговора око пост Кјото режима може значајно утицати и на ове циљеве.

----------------------------------------------------------------

Скуп гас за струју

Да ли закон о енергетици препознаје нове енергетске изворе наслоњене на Јужни ток –гасне електране?

Питање производње електричне енергије из гасних електрана веома је уско повезано са ценама гаса као енергента. По тренутним ценама гаса није исплативо овим путем производити електричну енергију због ниске производне цене енергије из наших термоелектрана и хидроелектрана. Пројекат Јужни ток је један од најважнијих стратешких пројеката који треба да се реализује у наредном периоду. Тада ћемо имати довољне количине гаса по повољним ценама па самим тим и боље услове за изградњу гасних електрана.