Најава државних званичника у Србији да би наша земља могла да учествује у пројекту заједничке изградње нуклеарне електране „Белене” у Бугарској поново је актуелизовала питање градње атомских централа, које у свету, али и нашем непосредном окружењу, више нису табу тема и бележе свој повратак и наглу експанзију.

Градња нових атомских електрана увелико се разматра у целом свету, а према подацима Међународне агенције за енергију на глобалном нивоу тренутно су у погону 372 нуклеарне електране, са укупно 440 реактора, а у непосредном окружењу Србије има их десетак. Апсолутни планетарни лидер по броју нуклеарних електрана су САД са 106 атомских централа укупне инсталисане снаге од 102.000 мегавата, а потом следе Француска – 63, Јапан – 49 , Русија – 22 и Немачка – 20. Француска је већ деценијама апсолутни европски лидер у производњи електричне енергије у нуклеарним електранама, јер располаже са 63 „атомке”, инсталисане снаге од 75.000 мегавата. Та европска земља троши само 40 одсто електричне енергије произведене у нуклеаркама, а остатак извози и годишње зарађује милијарде долара.

Јапан са „флотом” од 55 нуклеарки, капацитета 55.000 мегавата, обезбеђује 35 одсто сопствених потреба за електричном енергијом. Пре две године у Јапану је отворено осам нових нуклеарних електрана, а у току су радови на још шест нуклеарки. Кина располаже са 11 нуклеарки, од 10.000 мегавата инсталисане снаге. До краја ове године у Кини се завршавају још 22 нуклеарке, чија би укупна инсталисана снага требало да достигне 25.400 мегавата. У тој азијској земљи су урађени пројекти за чак 134 нуклеарне електране, а до 2050. године биће у употреби 88 таквих постројења.

Канада располаже са 18 нуклеарки и највећи је светски произвођач уранијума – „горива” неопходног за нуклеарке, док је Аустралија такође велики произвођач уранијума и склопила је уговор о снабдевању Кине том сировином за наредних пола века. У нашем непосредном окружењу постоји чак десетак нуклеарних реактора, у нуклеаркама „Кршко” у Словенији, „Пакш” у Мађарској, „Черне воде” у Румунији, „Козлодуј” у Бугарској, а у последње време се говори о изградњи нове атомске електране „Белене” у Бугарској, са два нуклеарна блока од по 1.000 мегавата.

Србија би у програм градње властите нуклеарне електране могла да се укључи тек након 2030. године, јер ће то, како је наведено, према процени стручњака, бити неопходно. Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић изјавио је недавно да се за сада не планира изградња нуклеарне електране у Србији, али да је српска страна одговорила на понуду Бугарске да анализира предлог о изградњи заједничке електране у догледној будућности. Он је подсетио да је тренутно у Србији на снази мораторијум о изградњи нуклеарне централе и оценио да би било добро да Србија уђе у заједничку изградњу нуклеарне електране „Белене” у Бугарској, независно од висине власничког учешћа у том пројекту.

Он је истакао да би на тај начин Србија имала задовољене потребе за струјом уз помоћ једне од најјефтинијих врста производње електричне енергије, уз напомену да би, ако би се донела одлука о изградњи нуклеарне централе, од почетка пројектовања до изградње требало да прође од 15 до 20 година. Стручњаци из области енергетике казали су раније Танјугу да је учешће Србије у изградњи нуклеарне електране „Белене” добра иницијатива са енергетског и техничког аспекта, али и истакли да пројекти изградње нуклеарки нису економски исплативи због великих трошкова одлагања отпада и ризика капитала. Секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије Слободан Петровић оценио је да је неоспорно да треба размишљати о учешћу Србије у изградњи нуклеарке у Бугарској и да треба узети 20 до 25 одсто од укупне инсталисане снаге те електране како би обезбедили додатну енергију за сопствене потребе и надокнадили недостајуће количине енергије.

„Пошто је тај пројекат у Бугарској већ доведен до половине, добро је учествовати у томе и добити нову снагу ван своје територије, као и ради обуке кадрова и стицања знања те врсте”, рекао је Петровић, истакавши да на тај начин скраћујемо пут до доласка нуклеарне електране код нас.

Представник Центра за екологију и одрживи развој из Суботице Звездан Калмар оценио је пак да пројекти нуклеарних електрана нису економски исплативи и да цена струје добијене на тај начин није јефтина, као што се обично мисли, због високих трошкова одлагања отпада и трошкова ризика капитала. Калмар је истакао да се цена струје добијене на тај начин „обично пребацује на пореске обвезнике”.