Велика незапосленост у Србији окупила је јуче за истим столом послодавце, представнике локалних самоуправа и Националне службе за запошљавање у потрази за решењем како да се тај број смањи. Учесници су се сагласили да је кључни проблем низак ниво образовања људи који траже посао и предложили увођење ваучера за курсеве страних језика, компјутера и других вештина како би свака особа евидентирана у Националној служби за запошљавање (НСЗ) подигла квалификације и ниво потребног знања.

Дејан Јовановић, директор НЗС, наводи да трећина од 730.000 људи који траже посао нема завршену средњу школу и практично су без квалификација. Тешко је, каже, запослити такав кадар који по правилу нема знање и вештине, а није ни мотивисан да ради на себи с обзиром на то да многи од тих људи нису завршили ни средњу школу.

– Морамо да подигнемо ниво образовања у популацији. Забрињава што свега шест одсто нашег становништва има завршен факултет, док у Европској унији има више десетина процената високообразованих, са тенденцијом сталног пораста. Наша понуда радне снаге мора да буде конкурентнија у будућности када будемо имали јединствено тржиште рада са Европском унијом – рекао је Јовановић.

Он је признао да факултетска диплома није гаранција за брзо добијање посла, али је најавио да би кроз програм „Прва шанса” (намењен млађима од 30 година) ове године могло да се запосли око 20.000 младих. Јовановић је рекао да је Министарство просвете затражило од Националне службе за запошљавање информације о стању на тржишту по профилима како би уписна политика била прилагођена стању на тржишту рада.

Виолета Јовановић, директорка Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), такође указује да је неопходна сарадња са Министарством просвете како би образовни систем подржао кадрове који су тражени на тржишту рада.

– Општине су препознале да треба да имају активнију улогу у стварању радних места. Удружиле су своја средства са средствима Националне службе за запошљавање и кроз локалне акционе планове пружиле нове могућности незапосленима да стекну нова знања и да се учине атрактивним послодавцима. Али та средства би могла да се повећају кроз учешће међународних фондова. Зато је предложено да један од будућих пројеката који би НЗС кандидовала ка Европској унији управо буде увођење ваучера за додатно образовање – објаснила је Јовановићева.

Владан Живановић, генерални директор Мајкрософта за Србију, каже да се проблем високе незапослености (20 одсто) не може решити „преко ноћи”.

– Не постоје брзи резултати при запошљавању. Морамо стрпљиво и пажљиво да планирамо да бисмо такве ствари решавали. Компаније треба да направе амбијент за запошљавање. Локалне самоуправе морају да буду активније у наметању решења, то јест да на другачији начин сагледају потенцијал сопствене општине и виде шта је потребно урадити да би се отворила нова радна места – рекао је Живановић.

Колико образовна политика није у дослуху са потребама тржишта види се на примеру Свилајнца. Горица Димчић-Тасић, председница ове општине, наводи да је поред бројних програма за помоћ при запошљавању на евиденцији бироа највише лекара, фармацеута и медицинских сестара. Док тржиште вапи за електроинжењерима и дипломцима електротехничке школе.

М. Авакумовић