Trenutno oko 70.000 zaposlenih radi, a ne prima zarade i taj broj, kako se procenjuje, varira kvartalno i iznosi između 50.000 i 80.000 ljudi, izjavio je Tanjugu saradnik za ekonomsku politiku pri Savezu samostalnih sindikata Srbije Ljuban Žigmund.

Prema njegovim rečima, u toj grupi su oni koji redovno dolaze na posao ali ne primaju platu, ali ima i onih koji su na bolovanju preko 60 dana kao i radnika koji ne primaju zarade po nekom drugom osnovu. Takođe, ne treba zaboraviti i da je veliki broj ljudi koji primaju minimalac, kaže Žigmund.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je protekle sedmice da, za sada, malom broju građana Srbije, i pored sudskih presuda, nisu isplaćene višegodišnje zarade, upozorivši da taj problem svakodnevno raste i da predstavlja kršenje ljudskih prava.

On je podsetio da je i sud u Strazburu do sada doneo četiri presude koje se odnose na veći broj radnika za isplatu zarada. On je objasnio da je taj sud zaključio da, budući da se sudske presude ne izvršavaju, država treba da plati te zarade i naglasio da je potrebno da vlada pronađe rešenje za ovaj problem.

Žigmund je, govoreći o ovom problemu, istakao da, pre svega, treba rešiti status firmi u kojima ti zaposleni rade. „Verujem da tamo gde se ne isplaćuju zarade, postoji problem i da se plate dobavljači”, tvrdi Žigmund i dodaje da preduzeća treba da preispitaju svoje poslovanje – da li je struktura proizvoda prava, da li su im troškovi pravi, tržišna cena realna...

On dodaje da je zarada trošak proizvodnje kao i svaki drugi i da ona mora tako da bude tretirana, ali i da je uveren da pre podnošenja tužbe, treba naći načina da se reši problem dogovorom sa poslodavcem.

Treba videti sa poslodavcem i dogovoriti neki reprogram, odlaganje isplate na neko vreme, istakao je Žigmund i naglasio da je sindikat po tom pitanju uvek bio fleksibilan i spreman za dogovore.

On je naglasio da se ne može tvrditi da „bezobrazna” potraživanja radnika ugrožavaju opstanak i razvoj tih firmi. „Kada firma ne isplaćuje zaradu, ona je generalno u problemu, ima problem plasmana i realizacije prodaje i naplate robe, njen ekonomski ’krvotok’ je presečen, ne postoji pa ne može da plati druge obaveze, pa ni zarade”, ocenio je ovaj stručnjak.

Žigmund podseća da prema važećim propisima nakon tri godine zastarevaju potraživanja za zaradu, tako da radnici ne mogu dugoročno da ostvaruju to svoje pravo. „Ako ste sada zaposleni možete da potražujete nešto od pre tri godine, a ne zaradu koju ste trebali da dobijete 2003. godine”, precizirao je.

Prema njegovim rečima, vlada bi mogla da pomogne u rešavanju ovog problema tako što bi popravila privredni ambijent i relaksirala privredu od plaćanja nekih obaveza, na primer da se omogući plaćanje PDV po naplati robe.

On je naveo da je veliki problem nelikvidnost, kojoj u jednom delu „kumuje” i sama država.

Žigmund veruje i da u grupi radnika koji potražuju neisplaćene zarade ima malo onih koji rade u loše privatizovanim firmama, uz podsećanje da je čak 400.000 radnika nakon privatizacije njihovih firmi, dobilo otpremnine.