До бржег развоја, веће запослености и бољег стандарда најбрже се стиже ако се људима олакшава постојећи посао, каже у разговору за наш лист Ћел-МортенЈонсен, председникСаветастранихинвеститорауСрбији. Ово удружење страних компанија у нашој земљи данас ће представити своју девету „Белу књигу”.

У њој су, по обичају, оцене биланса и услова пословања привреде у години на измаку, са препорукама мера Влади Србије које би oна требало да предузме како би се унапредила инвестициона и пословна клима. Господин Јонсен, генерални директор „Теленора” у Србији, саопштиће данас стручној јавности и грађанима да економске власти у 2011. нису довољнопомогле онима који раде. Што, поред осталог, значи да влада није учинила довољно ни да око 750.000 незапослених брже дође до посла.

Зато је Савет страних инвеститора био приморан да понови неке од препорука које су објављене у претходним „Белим књигама”. Како су написали, „из простог разлога што те препоруке или нису уважене, или су уважене у мери која није довољна да озбиљније промени стање у тим областима у протеклих неколико година”.

Опаску да, према процени економиста, решавање високе незапослености и одрживост спољног дуга захтева да се до 2020. у развој уложи између 80 и 100 милијарди евра, од чега би стране инвестиције годишње требало да достижу око три милијарде евра, наш саговорник прима с резервом.

– Погрешно је базирати све на економском моделу који подразумева да се огроман новац мора слити у земљу да би се обезбедио раст. Таквом тврдњом само се прикрива недостатак способности или воље да се створе услови за здраво пословање, које подразумева да се сваки посао развија одоздо нагоре – тврди Јонсен. – Уместо што се очекује да однекуд стигну неке огромне паре, треба мотивисати овдашње људе да потврде неоспорну способност и креативност.

–Иако му је тек четрдесет трећа, Јонсен говори као искусан пословни човек. До доласка у Србију 2009. године био је на челу „Теленора” у Русији. За више од 17 година рада у различитим индустријским гранама, иза њега је неколико високих менаџерских и директорских функција, укључујући и чланство у Савету директора компаније „Вимпелком” и Извршном савету директора Удружења европских компанија у Русији.

О 2011. говори као години „пуној изазова”, како за пословне људе, тако и за владу.

– Пад тражње, производње и извоза, као и раст незапослености, не погађају само Србију – указује. – Ако гледате ван граница Србије, на делу је непрекидна криза која траје од 2008. Она је можда прешла на друге нивое, сада је на нивоу држава, али из ње ћемо изаћи јачи, јер нећемо живети преко својих могућности и утврдићемо приоритете. Јонсен сматра да је Влада Србије заслужила признање за то што је у овој години одржала макроекономску стабилност.

Томе додаје и одржавање државног дугана прихватљивом нивоу. Усвојено је и много закона, чиме се земља приближава чланству у ЕУ, али изостаје њихова примена.Било је и много покушаја увођења тзв. парафискалних намета (за шуме, наводњавање, итд.) да се надокнадио новац који недостаје у буџету, али то није добра пракса. Влада понекад мора да усклађује опште порезе у зависности од фискалне политике, то је нормална ситуација, али све остало је потпуно сувишно.

Приватни сектор притиска велика неликвидност, јер општине често бивају споре при плаћању услуга које купују од приватног сектора и на тај начин се ствара готовински вакуум. Треба инсистирати на редовном плаћању дуговања јер се тако обезбеђују средства у буџету која служе, између осталог, и за исплату плата.

Помиње недавно усвојену Уредбу којом се рок плаћања обавеза државе ограничава на 60 дана као потез који говори да држава размишља о решавању проблема неликвидности којаделом долази и од стране државе, али остаје да се види какав ће ефекат имати примена Уредбе у пракси. Што се више поједноставе услови пословања, брже ће пристизати новац од инвестиција, обезбеђујући нове послове, и свеопшти раст и развој. Зато је пре свега значајно оштро и снажно се супротставити сувишној бирократији.

Подсећамо га на прошлогодишње обраћање премијеру и надлежним министрима када је рекао да је Саветзадовољансарадњомса владом, алида страни инвеститори нисузадовољнидосадашњимспровођењем „гиљотинепрописа”. „Жалићемо се сведоктопитањенебудерешено”, рекао је тада Јонсен.

– Нисмо задовољни постигнутим и вероватно никада и нећемо бити задовољни. Улазимо у предизборну кампању, а на влади и опозицији је задатак да детаљно преиспитају свој приступ који треба да доведе до поједностављивања услова пословања и знатнијег побољшања пословне климе. Они људиу влади и министарствима чија је одговорност да обезбеде напредаку односу на развој пословне климе, треба да сносе последице за било која неиспуњена обећања и буду позвани на одговорност. Кад прође непосредна криза, о укидању непотребних прописа не можемо само да причамо. Потребно је јако лидерство, што наравно није лако постићи у временима кризе, али је тај чврст приступ неопходан.

Свеобухватна реформа прописа (СРП или „гиљотина”) није довршена и у последње времеје опао интензитет реформе, упозорили су страни инвеститори надлежне у овогодишњој „Белој књизи”. Предочили су и последице: најновији Светски извештај о конкурентности показује да Србија и даље држи 95. место на свету од 142 посматране земље, што је побољшање за само једно место у односу на претходну годину. У неким врло значајним категоријама Србија стоји чак и знатно горе.

– Тај податак веома узнемирава. Земље се пореде међусобно и од 183 рангиранеземље, најмање стотину напредује зато што упорно раде на побољшавају услова пословања и престижу Србију на овој листи. То не значи да Србија није напредовала и има много људи у влади који се труде да дође до побољшања ранга, али не треба заборавити да се земље међусобно такмиче и овај податак значи да Србија мора да ради много више да би напредовала – поручује Ћел-МортенЈонсен.