Кад локалне самоуправе систематизују податке из недавно преузете, готово 20 година неажуриране базе Пореске управе, на стотине хиљада људи би могло добити опомену због неплаћених камата на порез на имовину за које нису ни знали. Опомене су пре три недеље већ згрануле више од 220.000 Београђана док су рачуни из локалне Управе јавних прихода летос направили пометњу у домовима 15.000 Нишлија.

У већини осталих локалних самоуправа нови софтвер, који је у ова два града обавио тај посао, још прекопава старе базе података о обвезницима и упоређује их са осталим списковима власника имовине, али су у многим местима већ пронашли и 50 одсто непријављених или „нетрагом несталих” обвезника.

Већина тих дугова настала је зато што грађани нису на време плаћали камате на квартале у којима се намирује порез на имовину. Углавном су, судећи по јадиковкама из недавних редова пред београдском пореском администрацијом, каснили зато што су их квартални рокови, који трају 15 дана, затицали у тренутку када нису имали пара. Када би до новца дошли, намирили би дуг, али неколико дана после истека рока. Камата на толико кашњење не би била велика да је испостављена на крају године. Али, пошто Пореска управа једва да је слала опомене од 1992. године до данас, камате су расле сваког дана, по годишњој стопи од 23,5 одсто и достигле и по више хиљада динара. На решењима за порез следеће године, каже Александар Бућић, помоћник генералног секретара за финансије Сталне конференције градова и општина (СКГО), такође није било обавештења обвезницима да им се вуче икакав дуг од лане.

– Пореска управа је наплаћивала порез на имовину до 2007. године. Тада је закон пребацио његово убирање на градове и општине. Остављен је двогодишњи прелазни рок током којег је Управа могла наставити да обавља тај посао. Сада су све самоуправе формирале своје пореске администрације, набавиле софтвер и почеле или се припремају да почну наплату – рекао је Бућић.

Пореска управа је, истина, имала отежавајућу околност у наплати пореза на имовину. Називи улица су често мењани, селима је тешко наћи поштански фах, некретнине су добијале новог власника, али он се није пријављивао као обвезник пореза. Како у таквој ситуацији поштански трошкови достављања пореске опомене лако премаше дуг а поштари често не нађу праву адресу, порезници су радије одустајали од бесмисленог бацања пара. То би се могло разумети само да локалне самоуправе нису зато остајале без свог новца а грађани препуштени илузији да су подмирили обавезе.

– Пореска управа је била пасивна у убирању пореза на имовину и зато што је он приход локалних самоуправа. Зато је Управа била више мотивисана да брине о наплати акциза и осталих републичких прихода – сматра Бућић.

А базе података су, кад су већ грађани били толико несавесни да се, мада им је то законска дужност, не пријављују сами као обвезници пореза, могле бити потпуније само да су нам катастри имовине уређенији. Стање би било боље и да Пореска управа, након што би их судови обавестили о овери купопродајног уговора, није наплаћивала само пренос апсолутних права имовине него да је информацију суда употребила да евидентира и новог власника као обвезника пореза на имовину. Онда је обвезник могао и да буде упозорен ако се не би сам пријавио.

– Пријава за порез на имовину не садржи само квадратуру него и опремљеност поседа и разне друге податке који улазе у прорачун висине годишњег дуга. Нисмо имали довољно људи да их шаљемо да све то пописују на имовини грађана који се нису пријавили и да онда на основу тога испостављамо решења – објашњавају у Пореској управи.

Док се држава штедела претераног напора и није слала опомене, грађане је закон обавезао да се распитују имају ли икакав дуг. Без обзира што им се камате гомилају годинама, дужници би могли да одахну да је локалним самоуправама дозвољено да отписују камате на своје приходе, као што је одобрено Републици. Пошто закон то не предвиђа, каже Зоран Албијанић, шеф одсека локалних прихода у Нишу, све дугове за порез на имовину грађани ће морати да плате.

– Крајем 2008. године усвојен је Закон о отпису камата за републичке приходе. СКГО је тражила да се у њега унесе члан којим локалним самоуправама било омогућено да и оне отписују камате на своје приходе али наш предлог није уважен – сећа се Бућић.

Радна група Министарства финансија ради на предлогу измена закона о порезу на имовину којим би сви обвезници, први пут после 1992. године, били позвани да се пријаве како би базе података коначно биле целовите. Пријаве нису контролисане ни пре 20 година а од тада нису ажуриране. Једино тиме се може објаснити што је 2006. године Пореска управа написала само 1.864.000 решења за порез на имовину. Када су локалне самоуправе преузеле тај посао, средиле податке помоћу новог софтвера и нашле непријављене обвезнике, приходи по том основу су скочили и троструко, као у Аранђеловцу.

Док становници већине места у Србији тек могу да очекују непријатно писамце из локалних пореских администрација, ни Београђани који нису међу оних 220.000 којима су опомене већ уручене не могу бити мирни. Београдска Управа јавних прихода је овог пута, каже „Политикин” извор из те установе а потврђују у СКГО, обрадила податке само за последњих пет година и слала опомене једино грађанима чији дуг не премашује 1.000 динара. У следећој рунди и остали ће доћи на ред. До тада камате расту сваког дана.

В. Вукасовић – Д. Мучибабић