Светска тржишта капитала, посебно акција пратила су прошле године економска кретања држава. Поједини берзански показатељи, попут немачког DAX-a или америчког индекса технолошких акција NASDAQ, одскочили су преко 15 одсто у 2010. години (индекс Београдске берзе Белекс15 је у минусу од 1,7 одсто). Неке компаније су тржишним учесницима донеле огромне добитке, а поједине то тек најављују својим амбициозним плановима за 2011. годину. Произвођач аутомобила из МинхенаBMW је, рецимо, увећао своју капитализацију за чак 86 одсто 2010. године због одличне продаје својих четвороточкаша у земљама у развоју. Акција „Епла“, проналазача и произвођача популарних ајподова, од почетка године скочила је преко 50 одсто, телекомуникационог гиганта „Мовил“ 15 одсто, а „Ситигрупе“ 45 одсто.

Као што је велики пад светских берзи с краја 2008. најавио тешку економско-финансијску кризу у 2009. години, тако и овај опоравак глобалних тржишта, која су у децембру досегла чак двогодишње максимуме, може бити путоказ снажног привредног раста у 2011. години. Према извештају Голдман Сакса, светска економија ће порасти 4,6 одсто 2011. и 4,8 процената 2012. године. Највећи допринос томе даће земље у развоју предвођене Кином (10 одсто), Индијом (8,7), Русијом (5,3) и Бразилом (пет одсто), али ће и развијене привреде уписати одличне перформансе. Резултанта њиховог раста биће 2,5 одсто у 2011. и чак три процента 2012. године.

Због убрзаног опоравка који се најављује наредне две године реалан је наставак скакања цена како реалне тако и финансијске активе. Недовољна производња и понуда, с једне, и убрзани раст тражње, с друге стране, повећаће цене робе на светским тржиштима. Голдман Сакс тврди да би ове године највише требало да поскупи злато (20 одсто) и да вреди 1.690 долара по унци, затим бакар (16) и нафта (13 одсто) чије ће се цене кретати око 11.000 и 105 долара респективно, док ће соја с растом од 13 одсто 2011. године завршити на нивоу од 14 долара. Када је реч о тржиштима ефеката, очекивања су велика и сви индекси би требало да добију на вредности минимум 10 одсто. Тако аналитичари очекују да FTSE100, који је 2010. годину окончао на 5.900, наредну заврши у интервалу од 6.600 до 6.900 (раст 10-15 одсто). Још оптимистичније прогнозе, бар за наредних дванаест месеци, дају се америчком S&P500. Опоравак светске тражње утицаће на побољшање имовинског и рентабилитетног положаја већине америчких компанија следеће године. Боља финансијска слика изазваће велике скокове цена њихових акција што би последично могло проузроковати раст индекса и 20 одсто (са садашњих 1.260 на 1.500 поена). Уколико би прешао горњу границу од 1.500 поена, S&P500 би, уверени су аналитичари, лако досегао свој историјски максимум од 1.560. Повећане инвестиције у власничке инструменте и постепени раст референтних каматних стопа смањиће тражњу за дужничким папирима и последично повећати захтеване стопе приноса на све обвезнице. Тако би принос на десетогодишње обвезнице америчког Трезора 2011. године могао бити око 3,25 одсто, а 2012. попети се за још 0,50 процентних поена на 3,75 одсто, предвиђа Голдман Сакс.

Ове године, међутим, треба очекивати и велике турбуленције на тржиштима због ризика који се преносе из 2010. Један од већих су и инфлаторни притисци присутни у земљама у развоју. Пооштравање монетарне политике (реализоване кроз раст референтних каматних стопа) може се очекивати у Бразилу, Кини и осталим земљама азијско-пацифичког региона. У развијеним земљама, пак, инфлација у 2011. не би требало да пређе 1,5 одсто упркос упумпавању милијарди долара у финансијске системе. Зато се у развијеним земљама и не очекује скорији раст референтних стопа које се налазе на рекордно ниским нивоима (САД–0,25 одсто, ЕУ– један одсто, Јапан–0,10 одсто, Велика Британија–0,50 одсто).

Ипак, највећа претња долази из Европе. Очи финансијско-економске јавности биће упрте у Европску монетарну унију и решавање горућих проблема око буџетских дефицита и јавних дугова земаља чланица. Главно жариште са Грчке и Ирске преселиће се у Шпанију и Португал, а на удару ће бити и Италија, Велика Британија и (за многе велико изненађење) Француска и Белгија. Неизвесност око способности ових земаља да се изборе с великим дуговима изазваће страх инвеститора и последично сезонске корекције на тржиштима новца и капитала. Најлошији сценарио (који је без конкретне подршке и најизвеснији) у којем би Шпанија (четврта економија еврозоне) прогласила банкрот и затражила помоћ од Уније и ММФ-а, значајније би угрозио пројекције о будућим кретањима и стању на тржиштима на крају 2011. године. Реструктурисање финансијских тржишта, посебно тржишта државних обвезница, те банкрот банака, фондова и других институционалних инвеститора (који државне обвезнице имају у портфолију) осетно би пореметили финансијске системе земаља чланица еврозоне.

Европска криза не угрожава само привредни раст Уније него и целокупан светски опоравак. Од „европског ризика” највише би требало да буде уплашена Кина, тврде познати светски аналитичари, јер је Европска унија највећи кинески спољнотрговински партнер. Озбиљност ситуације повећана је још и чињеницом да су државне обвезнице земаља чланица Уније у „кинеским рукама”. Тако би погоршање привредне слике Европе за кратко време могло да збрише и двопроцентни раст кинеске економије. Европска валута би ослабила, а то би отежавало и успон извозно оријентисане америчке економије. Упумпавање нових стотина милијарди долара од стране америчког Трезора, у циљу спречавања превеликог јачања долара, била би логична реакција што би неминовно повећало инфлаторни притисак и створило нове проблеме, сагласни су тржишни учесници. У сваком случају, колапс само једне велике чланице еврозоне (попут Шпаније) могао би да репризира економске прилике 2008. и 2009. године, а стање на финансијским тржиштима било би далеко од оптимистичних очекивања за 2011. годину.