За легализацију кућа или станова до 100 метара квадратних, четворочлана домаћинства ће добити попуст 99 одсто на име накнаде за уређење грађевинског земљишта. На следећих сто квадрата им следује опрост од 60 одсто. Да би остварили ове повластице мораће да испуне следеће услове: докажу да су трајно решавали стамбено питање, немају другу непокретност на подручју те општине и да најмање две године имају пријављено боравиште на адреси на којој се кућа или стан налазе. Уколико не испуњавају наведене пропозиције следује им попуст од 60 одсто умањења на првих 100 квадрата.

А они чије се дивље грађевине налазе у екстра и првој зони неће имати право на бенефиције. Сви остали, без изузетка, накнаду ће моћи да плате на рате са роком од 20 година.

Овако је прописано изменама Закона о планирању и изградњи, који ће се у фебруару наћи пред посланицима у Скупштини. Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, на јучерашњој конференцији за новинаре најавио је да ће локалне самоуправе социјална питања моћи да уреде према својим могућностима и ближе дефинишу аспект социјалне правичности (прошире листу попуста у смислу висине плате, броја чланова домаћинства…). Бесплатна легализација о којој се, како је рекао, доста расправљало у претходном периоду, није могућа, јер би то било неуставно.

За све бесправне градитеље смањена је накнада Републичког геодетског завода за услуге промета и катастра у износу од 70 одсто. А будући да су имовински односи били најчешћи проблем, према министровим речима, проширена је листа доказа који се прихватају за решеност имовинских односа.

Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина, рекао је да ће власници бесправних општина моћи да повере општинама да уместо њих прибављају документацију. Накнаду за прикупљање документације моћи ће да плате на рате од две до четири године. Сви попусти важе за грађане који до 30. јуна 2012. године склопе уговоре са општинама о уређењу односа у погледу накнаде за уређење земљишта и прибављања документације.

– Поступак ће много брже ићи када општине преузму папирологију на себе, јер се грађани у томе тешко сналазе. За грађане је значајно смањење почетних трошкова. До сада су плаћали између 30.000 и 50.000 динара пре него што кроче у општину. И, што је најважније, и домаћинства са примањима испод просека моћи ће да плате један одсто накнаду за уређење грађевинског земљишта – наводи Пауновић.

На ове кораке су се одлучили, како је објаснио министар Дулић, зато што легализација тече споро и грађани нису мотивисани да је окончају.

Министар каже да је грађевинске дозволе добило свега неколико процената објеката, од укупно предатих 770.000 захтева. За пример је узео Београд у коме је од 220.000 пријављених, легализовано само 86 објеката, најчешће привремених или пословних.

Разлог траљавости овог поступка који у Србији траје 13 година, према Дулићевим речима, јесу бројност и сложеност административних радњи и поступака, ограничени капацитети општина да испрате све те поступке и тешка економска ситуација грађана, односно немогућност плаћања трошкова.

– Важно је да се легализација заврши зато што у нелегалним објектима, бар у Београду, живи око 33 одсто младих људи слабијег имовинског стања. Наравно, било је ту оних који су градили за индустријске потребе, али и за тржиште. Чињеница је да је нелегална градња у Србији била доминантни облик градње, а у неким градовима и једини могућ – рекао је Дулић.

Он не пориче одговорност државе. Зато што, пре свега, није омогућила лакше добијање грађевинских дозвола, доносила планске документе, решавала имовинске односе и преко грађевинских инспектора спречавала дивљу градњу. На душу јој се ставља и нереално зонирање градова и превисоке дажбине.

Грађани, наравно, сносе кривицу, јер су свесно кршили закон.

– Морамо најзад повући црту и направити попис имовине. Због тога је за државу важно да се овај процес оконча. Грађанима ће то, са друге стране, омогућити да утврде вредност објеката, продају, ставе под хипотеку, препишу деци као наследство и раде са њима све оно што и власници легалних објеката – навео је министар.

На питање шта ће бити са онима који су објекте већ легализовали, министар каже да им се новац неће враћати, а они који су у процедури односе ће регулисати са локалним самоуправама. Он тврди да је међу бесправним градитељима који су добили грађевинске дозволе најмање оних који по новом остварују највеће попусте.

М. Авакумовић