Инђија – Фабрика за рециклажу оловних акумулатора и израду легура на бази олова „Монбат” из Инђије пуштена је јуче и рад. У њој ће радити 70 радника. У изградњу ове фабрике, која је међу првима закупила грађевинско земљиште у североисточној радној зони у Инђији, бугарска компанија „Монбат” из Софије уложила је 12 милиона евра, на на јучерашњем свечаном отварању фабрике Атанас Бобоков, председник управног одбора Компаније „Монбат” најавио је нову инвестицију у Инђији – изградњу и фабрике акумулатора, која ће запошљавати још сто радника.
Фабрика за рециклажу оловних акумулатора „Монбат” имала је великих проблема, јер је пре годину и по дана, пред почетак пробне производње, покренуто поново питање заштите животне средине, па је „Монбат” морао да ради још једну студију о заштити животне средине и да тражи нову сагласност Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одживи развој. Та дозвола добијена је по други пут, јер је, како рече Бобоков на отварању фабрике, уложено 12 милиона евра у најновију технологију ове врсте у Европи, која подразумева затворени тип рециклажног система, без испуштања технолошких вода. Мада, истиче Бобоков, управо улагање у заштиту животне средине поскупило је градњу фабрике, јер се овакав погон може саградити и за четири милиона евра.
– „Монбат” јесте еколошка фабрика, јер ћемо прерађивати старе оловне акумулаторе, уклањати отпад који може да загади животну средину и производити легуре на бази олова, а оно што остане као отпад у процесу прераде користиће се у грађевинарству. Дакле, нема разлога за било какав страх од загађења животне средине. Ми планирамо овде и фабрику акумулатора са сто радника, која ће такође бити са врхунском технологијом, која подразумева потпуну заштиту животне средине – истакао је Бобоков.
Наглашавајући велики значај те инвестиције, Бојан Пајтић, покрајински председник Извршног већа подсетио је да је пре шест година у Војводини било готово 300.000 незапослених, а сад их је 100.000 мање, захваљујући програмима запошљавања, али и успесима општина, попут у Инђије у привлачењу страних инвестиција. Захваљујући томе, додао је Пајтић, 66.000 људи у покрајини сада је запослено у страним фабрикама у које је уложено око 5,6 милијарди евра.
Председник општине Инђија Горан Јешић је рекао да је свестан колико је проблема фирми „Монбат” направљено када им је поништена прва еколошка дозвола, али он сматра да „Монбат” није ништа већи загађивач од осталих фабрика у индустријској зони и нагласио да живи 400 метара од фабрике, да има двоје деце и не страхује за њихово здравље, јер зна да је инвеститор испоштовао све законске услове, па и услове о заштити животне средине.
Свечаном отварању „Монбата” у Инђији поред пословних партнера присуствовали су и Героги Димитров, амбасадор Бугарске у Србији, а Пајтић је посебно истакао да не сумња да је „Монбат” добио еколошку дозволу за рад, јер испуњава све услове предвиђене законом.
Ј. Слатинац

-------------------------------------------------

Еколошке организације мисле другачије
Еколошки покрет Србије, Еколошки покрет Новог Сада и Еколошки покрет Инђије, покушавају да укажу да постројењима за прераду опасног отпада, ипак, није место у војвођанској житници.
Они, штавише, тврде да је бугарска компанија, која ће овде допремати, лагеровати и претапати истрошене акумулаторе сакупљене у региону, али и одлагати опасане нуспроизводе, као што су оловна шљака из ротационих пећи и отпадна пластика са оловно-хлорним једињењима, дозволу за почетак рада прибавила кршећи више законских прописа Републике Србије у чему су јој помогли покрајински органи.
Рециклажа отпада, према њиховом мишљењу, такође ће угрозити садашња и потенцијална изворишта воде у Инђији, али и заувек уништи перспективу овог дела Срема да производи здраву храну, што је у оштрој супротности је са Просторним планом развоја Националног парка „Фрушка гора” до 2022. године, коме општина Инђија припада, као и Просторним планом Републике Србије.
М. М.