Премијер Мирко Цветковић и потпредседник „Ју-Ес стила” за Европу Дејвид Ринтул јуче су, како су сами истакли, са жаљењем потписали уговор о преузимању железаре у Смедереву за један долар. Представник „Ју-Ес стила” жалио је што напушта Србију, а премијер Цветковић зато што је њихов одлазак „у пуној мери показао колико је светска криза јака и да сви они који су тврдили да ће заобићи Србију – нису били у праву”.

– Овај потез не чини нас срећнима. Напротив. Присећамо се колико је некад преузимање компаније било успешно и на неки начин смо жалосни. Незахвално је рећи да је ово добар посао. Ово је изнуђени потез – признао је премијер.

Додао је да су, од тренутка када је извршна власт сазнала да Американци планирају да напусте Србију, пред члановима његовог кабинета биле су само две опције:

– Прва је подразумевала да влада остане пасивна, да 5.400 радника аутоматски остане без посла, да привреда Србије остане без значајног преузећа и најзначајнијег извозника. Друга опција подразумевала је да држава преузме железару и за њу нађе стратешког партнера, иако смо свесни чињенице да влада није експерт за производњу челика – казао је премијер и још једном поновио да држава нема намеру да управља железаром, већ да ће покушати што пре да нађе стратешког партнера.

„Знамо да ће бити тешко, али за то имамо снаге”, казао је Цветковић и радницима железаре поручио да не брину, јер ће влада уложити све напоре да одржи производњу.

Да је представницима „Ју-Ес стила” заиста тешко што напуштају Србију признао је Дејвид Ринтул, потпредседник компаније за Европу.

– Напорно смо радили у претходном периоду да унапредимо пословање у смедеревској железари, али, нажалост, пословање на тржишту и укупна ситуација довели су нас тамо где смо данас. Знајући да се криза у Европи и свету наставља, схватили смо да је у најбољем интересу наших акционара да се повучемо – рекао је Ринтул.

Он је такође захвалио влади на сарадњи, али и обећао да ће у транзиционом периоду пружити помоћ нашим властима.

Одговарајући на питање новинара, да ли је смедеревска железара бележила губитке, Ринтул је објаснио да је заправо „Ју-Ес стил” само преносом компаније на државу Србију отписао из имовине између 400 и 450 милиона долара, што заправо представља књиговодствену вредност фирме, односно неновчани губитак.

Премијер Цветковић је додао да у свету није ништа неуобичајено да се нешто продаје за један долар, „иако смо у Србији навикнути да приликом преузимања предузећа гледамо само цену, а не бизнис”.

– Уколико куповином предузећа не можете добити профит, није неуобичајено да се предузеће преузме за долар – казао је Цветковић и додао да се овим показало да су критике јавности када је о неким приватизацијама реч биле неоправдане.

 Рекао је и то да је за 10 година „Ју-Ес стил” технички унапредио железару и инвестирао неколико стотина милиона долара. Додао је и да да влада, до јуче у 11 сати ујутру када је и формално преузела железару, није имала право да тражи стратешког партнера.

– Интересовање постоји и показали су га произвођачи из Украјине, Русије и Далеког истока – казао је премијер.

Новац за текуће пословање железаре биће обезбеђен прерасподелом новца из буџета, и то тако да се минус у каси не повећа, обећао је премијер. Он ипак није одговорио на питање новинара – ко ће због тога добити мање новца из буџета.

-------------------------------------------------------------------------------- 

Ју-Ес стил прекрштен у „Же­ле­за­ру Сме­де­ре­во”

Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ју­че по­под­не, од­мах на­кон пре­у­зи­ма­ња ком­па­ни­је, пре­кр­сти­ла је Ју-Ес стил у „Же­ле­за­ру Сме­де­ре­во”. То ће би­ти њен зва­ни­чан на­зив све док се не на­ђе стра­те­шки парт­нер.

Пре­ма оце­ни Го­ра­на Ни­ко­ли­ћа, са­рад­ни­ка Ин­сти­ту­та за европ­ске сту­ди­је, ни­је ре­ал­но оче­ки­ва­ти да без др­жав­не по­мо­ћи Же­ле­за­ра до­би­је куп­ца.

– Са­ма чи­ње­ни­ца да Аме­ри­кан­ци­ма то ни­је по­шло за ру­ком го­во­ри да је ин­тер­вен­ци­ја вла­сти нео­п­ход­на. Мо­жда чак и ка­да је реч о ин­ве­сти­ци­ја­ма. Јер, Же­ле­за­ра ће да на­ста­ви го­ди­шње да ку­му­ли­ра гу­бит­ке од нај­ма­ње 200 ми­ли­о­на до­ла­ра – про­це­њу­је Ни­ко­лић.

Пре­ма оце­ни еко­но­ми­сте Дра­жен­ка Лу­ка­ча, ку­по­ви­на Же­ле­за­ре ис­пла­ти­ће се оном куп­цу ко има по­тен­ци­јал­но тр­жи­ште ве­ће од Ју-Ес сти­ла и на­ме­ру да ин­ве­сти­ра у про­цес про­из­вод­ње. Про­блем Ју-Ес сти­ла био је што је са ра­стом про­из­вод­ње ула­зио у све ве­ће гу­бит­ке.

– При­ход од про­да­је био је ма­њи од по­слов­них рас­хо­да, од­но­сно тро­шко­ва на­бав­ке си­ро­ви­на, рад­не сна­ге, стру­је... Та­ко су то­ком кри­зе ку­му­ли­ра­ни гу­би­ци од око 400 ми­ли­о­на до­ла­ра – об­ја­шња­ва Лу­кач.

А раз­лог да Аме­ри­кан­ци диг­ну ру­ке од Же­ле­за­ре нај­бо­ље се ви­ди из њи­хо­вих фи­нан­сиј­ских из­ве­шта­ја. Та­ко је Ју-Ес стил Ср­би­ја у при­хо­ди­ма ма­тич­ног пред­у­зе­ћа уче­ство­вао са око шест, а у гу­бит­ку цен­тра­ле са чак 41,88 од­сто.   

А. Телесковић