Чувари државне касе, односно будући чланови Фискалног савета са чијим се формирањем већ касни два месеца, изгледа да ће имати пуне руке посла. Јер, уместо да се у априлу плате и пензије увећају за онолико колико буде износила инфлација у првом тромесечју, раст личних примања биће лимитиран на 2,95 одсто.

У Министарству финансија потврдили су за „Политику” да због очувања буџета и задржавања минуса у државној каси (до нивоа од највише 4,1 одсто) та повишица неће моћи да буде већа од 2,95 процената. И док с једне стране надлежни ограничавају раст личних примања јер пара нема, с друге стране најављују да ће поделити 10 милијарди динара једнократне помоћи најугроженијим запосленима и пензионерима ако пара буде. Односно, уколико порески приходи буду већи од очекиваних.

Ово је други пут од почетка године да Влада крши Закон о буџетском систему, у који су унета фискална правила, а који је донела пре само неколико месеци. Када је у јануару први пут измењено фискално правило по коме је раст плата и пензија требало да буде једнак стопи инфлације у другој половини 2010. године, државни званичници углавном су наишли на разумевање економиста. Јер, инфлација је изненадила све, па би у случају да су плате и пензије тада увећане за пун износ раста цена, минус у државној каси био знатно већи од 4,1 одсто. Зато је стручна јавност имала разумевања, јер се фискално правило другог реда мењало да би се испоштовало фискално правило првог реда. Тако је у јануару раст плата и пензија био ограничен на два одсто.

Међутим, само два месеца од почетка године власт се изгледа спрема да поново прекрши закон и жртвује правило другог реда које каже да ће се „у априлу 2011. године, плате и пензије ускладити са стопом раста потрошачких цена у претходна три месеца”. Уместо очекиване повишице од око четири одсто (колико је пројекција инфлације у првом тромесечју), пензионери и запослени у државној служби добиће повећање личних примања од 2,95 процената. Разлика мало већа од један одсто случајно или намерно поклапа се с десет милијарди (уколико их буде) које држава планира да подели као једнократну помоћ. Јер, укупни издаци за плате и пензије износе око 800 милијарди динара што значи да повећање од само један одсто повећава расходе за осам милијарди. Ово је неколико пута истакао и Алберт Јегер, шеф мисије ММФ-а за Србију. Само за зараде оних којима је држава послодавац ове године се из буџета издваја 329 милијарди динара што је безмало 20 милијарди више него лане (повећање од шест процената).

Сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Миладин Ковачевић сматра, међутим, да је одлука фискалних власти за похвалу јер показује да је власт решена у намери да одржи фискалну дисциплину.

– Без обзира на то што је то формално гледано кршење посебних фискалних правила, ја то не бих тако звао – каже наш саговорник.

Зарад заштите општих фискалних правила која се односе на висину минуса у државној каси и ограничавање државног задуживања, потпуно је оправдано кориговати правила која се односе на повећање зарада.

– Наравно да би било боље да пројекције одговарају стварности, али то није увек могуће. У ситуацији када се стварност и економска пројекција разилазе, онда је потребно урадити прилагођавања – уверен је Ковачевић.

Како каже, на јануарском одмрзавању плата и пензија видело се да раст плата и пензија неће моћи да буде у складу с оним што правило каже. Јер, у време када су се пројекције правиле нико није могао да претпостави да ће инфлација у другој половини године бити толико велика.

Али како онда власт која ограничава раст плата и пензија јер пара нема, обећава да ће исплатити једнократну помоћ ако пара буде, питали смо нашег саговорника.

– То звучи контроверзно, али руку на срце ја ту не бих могао да ствари одмах постављам на жилет. Могуће да је то само питање тајминга. Односно, да у тренутку када је власт с Међународним монетарним фондом договорила исплату једнократне помоћи, да се тај јаз није видео. Јер током преговора с Фондом се то није спомињало, тек након што је мисија отишла, чуло се да ће раст зарада и пензија морати да се лимитира – имао је разумевања Ковачевић.

Али ако власт нема законску обавезу да плате и пензије повећава у складу са инфлацијом, онда је раст цена начин да се додатно напуни државна каса. Јер, инфлација је на неки начин и индиректни порез, питали смо нашег саговорника.

– Не повећава инфлација увек приходе у буџету. Она може у једном тренутку дестимулативно да делује тако што ће да обори тражњу. Не значи да ће увек ако је инфлација већа бити више пара у каси – каже Ковачевић.

А. Николић