Послодавци који не плаћају доприносе убудуће, изменом пореског закона, неће бити непознати јавности, а да ли ће их претња објављивањем њихових имена натерати да редовно измирују своје обавезе показаће време. Подаци показују да више од 40 одсто газда само ове године није у законском року доставило доказе о „регулисаном стажу”.

За то време, док члан седам овог закона којим се штите они који се упорно оглушују о законску обавезу да измире дуг држави, не добије зелено светло владе и скупштине, пензијски фонд ће наставити са слањем опомена несавесним послодавцима, али и подношењем прекршајних пријава против оних за које се утврди да ни после примљене опомене не намеравају да измире обавезу ни према радницима, ни према држави, потврдила је за „Политику” Јелица Тимотијевић, директор Сектора за односе с јавношћу у ПИО фонду.

Према евиденцији ПИО фонда, закључно са 30. септембром, број послодаваца који су били у обавези да поднесу пријаве за протеклу годину је 221.500, каже Тимотијевић, подсећајући да је законски рок за подношење пријава био 30. април. Број оних који су испунили ову обавезу и поднели пријаву је око 135.000 или 60 одсто од укупног броја, док је број послодаваца који то нису учинили око 86.500, истиче Тимотијевић. До сада је упућено 6.500 опомена које филијале и даље шаљу на свом пословном подручју.

Упитана колики је број оних послодаваца који су одреаговали на опомену фонда и платили доприносе, Тимотијевић каже око 2.500. Број до сада упућених прекршајних пријава због неподношења обрасца је 125, с тим што се током октобра планира интензивирање подношења прекршајних пријава.

Истовремено, подаци Пореске управе, закључно са јуном ове године, потврђују да више од 51.700 послодаваца није обрачунавало и уплаћивало доприносе у складу са законом.До краја јуна поднето је око 8.790 захтева за покретање прекршајних поступака. Пореска полиција поднела је и више од 1.600 кривичних пријава због необрачунатих и неуплаћених пореза и доприноса у висини од готово девет милијарди динара.

Дуговања Републичком фонду ПИО, по том основу, са каматама, износе више од 233 милијарде динара. Када би се решио проблем наплате, односно када би она била већа од тренутних 60 одсто, издвајање новца из буџета за исплату пензија не би чинила скоро 45 одсто укупних пара које се сливају у државну касу.

Пензијски фонд надлежним државним институцијама може да укаже на то ко од послодаваца не измирује обавезу уплате доприноса једино евидентирањем оних газда и предузећа која нису поднелапоменути образац. Проблем је, међутим, што се подношење овог М-4 обрасца за текућу годину обавља у наредној години, и то обичну у марту или априлу, што значи да ПИО фонд тек након 15 месеци сазнаје ко од послодаваца није био ажуран у уплати доприноса. Дакле, прође више од годину дана па се онда констатује ко избегава обавезе према држави. Тек у том тренутку Фонд ПИО има законску могућност да поднесе прекршајне пријаве, потврђују у пензијском фонду и додају да је јасно да онај ко није поднео образац, допринос није ни платио.

Фонд је изашао у сусрет послодавцима тако што им је омогућио електронску прелиминарну контролу М-4 образаца, с подацима о зарадама и стажу запослених у претходној години. Послодавац захваљујући томе не мора да се враћа више пута с шалтера Фонда ПИО због евентуалних грешака при попуњавању образаца за уплату доприноса. У овој контроли, систем аутоматски проверава податке и указује на грешке после чега послодавац може да буде сигуран да су припремљени обрасци исправни.

Ј. Петровић

------------------------------------------------------------------------

Пензионерска повишица 1,2 одсто

Пензије и плате у јавном сектору од 1. октобра биће повећане за 1,2 одсто, потврдила је званична статистика пошто је јуче саопштила да су у септембру потрошачке цене производа и услуга у просеку веће за 0,2 одсто у односу на август.

То значи да ће пензионери Фонда ПИО запослених чија просечна пензија износи 23.435 динара добити у просеку 281 динар више, пензије самосталних делатности које износе просечно 22.944 биће веће за 275 динара, а пољопривредници чија просечна принадлежност износи 9.237 динара примиће око 111 динара више, показује рачуница пензијског фонда.

За бруто пензије издваја се 41 милијарду динара месечно, а с новом корекцијом која ће стићи у новембру овај износ биће увећан за 492 милиона динара, што је укупно до краја године око 1,5 милијарди динара.

Расходи за запослене ребалансом буџета повећани су за 7,5 милијарди динара, а за пензионере за 7,2 милијарде динара, с тим што се тада рачунало да ће укупно повећање од априла до октобра бити 1,4, а не, како је јуче потврђено 1,2 одсто. 

Према формули за обрачун повишица је онолика колико износи инфлација у периоду од априла до октобра, увећана за половину прошлогодишњег реалног раста бруто друштвеног производа. С обзиром на то да је званична статистика ревидирала лањску стопу привредног раста са 1,8 на један одсто, то значи да у формула за обрачун уместо 0,9 улази свега 0,5 процената раста бруто домаћег производа. На то ће бити додат априлски и мајски раст цена (плус 1,5 одсто), дефлација у јуну и јулу као и стагнација у августу која је окрњила повишицу за укупно 0,8 процента.

Потрошачке цене у септембру ове, у односу на исти месец 2010. године, повећане су за 9,3 одсто, док су у односу на децембар 2010. повећане за 6,3 процента, саопштио је Републички завод за статистику.

Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње у септембру2011. године, у односу на претходни месец, највећи раст цена забележен је у групама намештај, покућство и текуће одржавање – 1,7 одсто, транспорт и стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива – за по 0,4 одсто, одећа и обућа – 0,3 одсто, ресторани и хотели – 0,2,док је највећи пад цена забележен у групи алкохолна пића и дуван 0,6 процената.

Ј. П. – Ал. М.