Кад је пензионерка Радмила Ч. (67) пре месец дана добила 5.000 динара помоћи од државе мислила је да ће моћи себе да почасти. Испоставило се да је, на крају, новац потрошила на храну и лекове. Њена пријатељица Даринка И. (61) пазарила је поврће за зимницу. А то што је почетком прошлог месеца 1.400.000 пензионера добило по 5.000 динара изгледа да је био један од главних разлога због којег је званична статистика забележила раст промета у трговинама за 5,4 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику, овог октобра у односу на исти месец прошле године, промет у малопродаји је већи за четири процента. Од почетка кризе па све до јуна ове године извештаји из трговина су показивали да тражња пада. Међутим, средином ове године, а према процени економиста, забележен је благи раст промета захваљујући програму субвенционисаних потрошачких кредита за становништво. Идеја Млађана Динкића, министра економије, да „кешом удари на кризу” тада је почела да даје резултате. Јер, како су тада објашњавали стручњаци, у ситуацији када је укупна маса зарада падала, промет у малопродаји је повећан што је значило да је тражња нечим компензована. А то су били поменути зајмови, јер је од априла до јуна одобрено 11.000 кредита у укупном износу од 223 милиона евра. У међувремену та бројка је достигла 333 милиона евра, али се и утицај оваквих зајмова на раст промета „истрошио”, а и надлежно министарство је престало да на овакав начин субвенционише потрошњу. Према оцени Мирослава Здравковића, уредника сајта Економија.орг, главни узрок опоравка промета, више нису кеш кредити, већ једнократна исплата помоћи пензионерима.

– Ако увоз стагнира, а индустријска производња пада, онда је могуће да произвођачи хране и трговци сада магацине ослобађају залиха – претпоставља Здравковић.

Међутим, Немања Попов, генерални директор „Центропроизвода”, истиче да није реч о томе. Опоравак промета њега не изненађује, јер је, како каже, реч о сезонском фактору. Уочи новогодишњих и божићних празника, али и у време када се спрема зимница – продаја хране, чак и у кризним временима расте. За њега то није знак да кризи може да каже „до виђења”.

– Чињеница је да се последња четири месеца промет благо опоравља, али то не значи да стандард грађана расте. Купци су и даље осетљиви на цену, па се тако највише продаје роба са нижим ценама. У нашој компанији потрошачима смо излазили у сусрет тако што смо врло често робу нудили „гратис” у случају да потрошач купи три или више паковања – каже Попов.

Он додаје да очекује да следећа година буде релативно стабилна и да прође без негативних изненађења. Поверење му улива аранжман који влада има са Међународним фондом али и чињеница да ће у буџету за 2011. годину државна потрошња бити смањена. То ће утицати и на стабилност цена, очекује Попов.

Иван Николић, сарадник Економског института, такође сматра да је сезона спремања зимнице кумовала опоравку тражње. Кад би се искључио сезонски фактор, Николић је убеђен да раста промета у малопродаји не би било.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету и саветник премијера Мирка Цветковића, каже да је реч о врло скромном расту.

– Засад, нити то може да допринесе опоравку привреде, нити да утиче на раст инфлације, али ни да прошири минус у спољној трговини. Ако почне државна потрошња да се повећава, то би могло да има значајније утицаје на раст цена. Срећом да је са ММФ-ом постигнут договор којим се раст плата у јавном сектору и пензија ограничава, али се потрошња државе на другим пољима смањује – каже Арсић и додаје да ће то у значајној мери допринети смиривању инфлације.

А. Николић