Петак дан за прање пара

Нема онога ко се није запитао има ли икога у држави Србији ко се бави спречавањем прања новца док су новине пуне прича о томе шта од имовине имају браћа Шарић, на који начин су 4,5 милијарди од продаје дроге увели у легалне токове, како је могуће да су због сумње да су бизнисмени добијали новац од разних криминогених структура раскинути бројни уговори о приватизацији. На та питања не може да одговори. Не зато што у овим случајевима пере руке од одговорности, већ се на чување службене тајне обавезао оног тренутка кад је преузео ову функцију. „Спомињање конкретних случајева, значило би дубоко задирање у приватност и кршење основних људских права”, објашњава наш саговорник.

Кад су новине пуне таквих прича, шта одговарате родбини, комшијама или пријатељима кад питају: „Добро, Александре, како Вам је ово промакло”?

Ниједна служба не може сама да изнесе цео посао. Битно је успостављање система у оквиру кога ће сви заједнички радити на сузбијању криминалитета. У том смислу, ми као финансијско-обавештајна служба смо само карика у ланцу у ком су између осталих банке, Министарство унутрашњих послова, тужилаштво, правосуђе.

Хоћете да кажете да то не мора да буде ваш пропуст?

Најискреније, избегавам да причам о послу приватно.

А да ли Вам неко из окружења поставља то питање?

Пријатељи ме не питају. Поштују посао којим се бавим. Ни у породици не разговарам о томе како у Управи проводимо радно време. Покушавамо да се бавимо најважнијим и најбитнијим предметима на најбољи начин.

Осећате ли се прозваним кад министар економије каже да се испоставило да су „неки власници у Србији новац добијали од разних криминогених структура да би куповали предузећа”?

Наравно да се не осећам прозваним, јер су надлежности Управе за спречавање прања новца јасно дефинисане законом. Процес приватизације је један од најчешћих начина прања новца и ми пуно учествујемо у предметима који су везани за процес куповине сумњивим капиталом. Међутим, не можемо да квалификујемо некога као „перача пара”. То раде правосудни органи, ми само прикупљамо и анализирамо податке. Трудимо се да допринесемо систему на најбољи могући начин. Битно је да јавности пошаљемо поруку да нико ко изврши кривично дело не може да буде миран.

По новом закону и Агенција за приватизацију је део тог система. Колико је иницијатива из Агенције које су стигле до Управе на крају процесуирано?

Агенција нам доставља све податке који се односе на приватизацију. Анализира се свака информација, ми утврђујемо да ли постоји сумња о прању новца или не. Ако системски створите такве мере да онемогућите да у процесу приватизације неко сакрије капитал и да капитал стечен криминалом легализује – онда сте ви успели. То није увек могуће, све земље имају одређене проблеме. Понекад је тешко утврдити ко стоји иза одређеног капитала.

Значи, установили сте да је било прања новца у процесу приватизације?

Наравно да је било.

Да ли то значи да сте их зауставили у намери да купе неко предузеће?

Неки су заустављени, неки нису. Поготово јер је приватизација почела много раније.

Али, по закону, можете и накнадно да реагујете?

Наравно да можемо накнадно да реагујемо. Али, међународна сарадња је у процесу приватизације врло битна. Нарочито када се послови обављају преко офшор компанија. Било је случајева када нисмо могли докраја да идентификујемо правог власника.

Колико Вам дестинације које важе за порески рај задају главобоље. Помаже ли ту сарадња са међународним институцијама?

Офшор пословање је легално,њиме се смањују трошкови пословања, релативно лако се оснива фирма. Али с друге стране, постоји могућност прикривања правог порекла капитала. Покушавамо да применом различитих мера утврдимо прави пут промета. Стране финансијске обавештајне службе нам помажу да реконструишемо ток новца. То није увек лако и немамо баш увек успеха у томе, али се трудимо да посао одрадимо до краја.

Да ли Вам је од користи ако у новинама прочитате да неки контроверзни бизнисмен каже да има плату од 600 евра, истовремено има и разне послове широм земље и при том живи на Дедињу. Да ли вам је то сумњиво?

Како да не. Стално пратимо шта се дешава на свим медијима. Свакако да такве ствари узимамо у обзир и често реагујемо када у медијима имамо нешто што може да указује на прање новца. У сарадњи саМУП-ом, Пореском управом и пореском полицијом прикупљамо што више података како бисмо расветлили како је могуће да неко има плату од 30.000 динара или уопште нема плату а има велику имовину.

Конкретан пример контроверзног бизнисмена са платом од 600 евра односи се Јоцу Амстердама. Такође, кад је Дарко Шарић тражио отпуст из држављанства Србије, у пријави је написао да је незапослен. Како такве ствари „прођу” кроз систем?

Немојте ме схватити погрешно, али и у медијима се криминалци представљају као атрактивни, пише се о томе како возе добра кола, проводе се. Ако је то друштвено прихватљиво, онда имате велики проблем у целом систему који хиперпродукује такве људе. Велики је проблем све то обухватити.

Делом је и Ваш посао да тој јавности, о којој сада причате, пошаљете поруку да се прање пара не исплати?

Управо тако. Порука је да ми покушавамо да развијемо такав систем који ће се ефикасно супротставити појави прања пара.

Изградња система за борбу против прања новца и финансирања тероризма утиче на јачање рејтинга Србије у свету, посредно утиче на сваког грађанина јер ствара реално уверење да живи у уређеној држави,како по питању сигурности у односу на криминал, тако и по питању безбедности финансијског сектора.

Како шаљете ту поруку. Имате ли могућност да замрзнете имовину перачима пара?

То може надлежни суд. Оно што ми можемо јесте да привремено обуставимо одређену трансакцију на 72 сата. И још 48 сати уколико је сумњива трансакција учињена уочи викенда. У пракси се испоставило да се сумњиве трансакције често обављају петком. На озбиљнијим предметима, када је то оправдано, можемо и да обављамо надзор над одређеним трансакцијама највише шест месеци.

Рекли сте недавно да сте зауставили неколико великих криминалних група у намери да у Србији оперу паре.

Сви подаци које добијамо представљају службену тајну и ми као финансијска обавештајна служба немамо право да објављујемо конкретне податке. Оно што могу да кажем јесте да сваке године у просеку отворимо око 60 сумњивих предмета.

Истакли сте једном да немате притиске у раду. Нисте се предомислили?

То и даље стоји. Осим позитивног професионалног притиска да радимо свој посао, друге притиске немамо.

Коме одговарате за своје пословање?

Влади и министру финансија.

Колико Вас често шефови зову на разговор како би Вас због нечега похвалили или изгрдили?

Никакву врсту притисака немамо. Слободно радимо посао на миру. Имамо и одличну сарадњу са осталим институцијама у систему.

-----------------------------------------------------------

Шта је тајна

Каква је била Ваша улога у 18 раскинутих уговора о приватизацији?

Кажем вам да заиста не можемо да дајемо никакве конкретне информације. По закону, тачно се зна кога ми обавештавамо: надлежна тужилаштва, судове и МУП.

Ако министар Динкић истог дана када су раскинути уговори каже да је било индиција о прљавом новцу, да ли министар крши закон о службеној тајни?

Постоји обавеза свих државних органа да пријаве постојање кривичног дела, па самим тим и државних функционера. Не треба ћутати када има индиција да постоји прање новца или финансирање тероризма. Ово треба разликовати од финансијско-обавештајне службе која је по закону у немогућности да прича о конкретним случајевима, јер би тиме дубоко задирала у приватност и кршила људска права и обесмислила своју улогу у систему спречавања прања новца.